Šta gubimo, a šta dobijamo prodajom Komercijalne banke?

Nova Ljubljanska Banka (NLB) saopštila je da „akvizicijom 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci a.d. Beograd postaje treća najveća banka u Srbiji“.

U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da će Republika Srbija do datuma završetka transakcije ukupno prihodovati više od 450 miliona evra.

Akcije Srbije u Кomercijalnoj banci su prodate za iznos od 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Republici Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije.

Dok jedni idu dotle da privatizaciju nazivaju izdajom nacionalnih interesa, drugi podsećaju kako su ranije prošle državne banke i koliko su koštale poreske obveznike.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da država nije trebalo da otuđuje svoje akcije u sistemskoj banci po broju ekspozitura, tržišnom učešću i masi štednje građana i to koja pravi pozitivan finansijski rezultat i u kojoj su razrešeni problematični krediti.

„Niti je budžet ugrožen niti imamo problema sa servisiranjem obaveza. Na ovaj način se još više zatvara prostor NBS da odgovori na šokove koji će doći spolja. Brojni signali ukazuju na veliku recesiju koja je na pomolu. Neke zemlje su naučile lekciju iz svetske ekonomske krize, pa je Poljska smanjila udeo stranog vlasništva u bankarskom sektoru ispod 50 odsto, a slično je uradila i Mađarska, koja je povećala udeo državnog vlasništva sa 30 na 50 odsto“, napominje Đukić dodajući da se pokazalo da kada nastupi kriza centrale štite svoj interes, povlače kapital ili idu u stagnaciju na periferiji evrozone.

„Na kraju sve je to pitanje politike“, zaključuje Đukić.

S druge strane, ekonomista Ljubomir Madžar ističe da se ovde radi o izboru između dva zla.

„Imamo da jedna od poslednjih domaćih banaka ide u inostrano vlasništvo i mada nije jasno zašto je to loše intuicija nam govori da bi trebalo da nešto zadržimo u svom vlasništvu. Opet alternativa je mogla da bude da ostane u rukama države pa da partijski kadrovi zauzmu ključna mesta i da čekamo šta će od nje ostati. Ja ne verujem u državu kao dobrog vlasnika“, kaže Madžar.

U vezi Komercijalne je zanimljivo i što je prošle godine država otkupila akcije institucionalnih fondova, EBRD-a, IFC-a, SVED fonda i DEG fonda i za njihovih 40,13 odsto akcija platila 260,8 miliona evra, odnosno oko 4.400 dinara po akciji (što je oko 37,5 evra), što je znatno skuplje od cene sa kojom se sada spekuliše. Prodaja Komercijalne banke ima još jedan aspekt, a to je dug koji banka ima prema akcionarima.

Naime od 2015. godine uprkos odlukama Skupštine akcionara o raspodeli dobiti, banka nije isplatila dividende, jer nije imala saglasnost Narodne banke Srbije. Do sada se nakupilo preko 60 miliona evra duga, od čega će dobar deo, oko 30 miliona, ići državi kao najvećem akcionaru.