Šta je akrilamid, kancerogena supstanca koja je nađena u čipsu?

Ono što je još važnije je da se akrilamid pojavljuje i u prehrambenoj industriji, kao što je proizvodnja kafe, keksa, krekera i čipsa, a ponekad se može naći i u pekarskim proizvodima. Takođe, nalazi se u duvanskom dimu.

On nastaje kada se hrana sprema na visokim temperaturama preko 120 stepeni, pečenjem, prenjem ili na roštilju uz malu količinu vlage.
Hemijskom reakcijom, poznatom kao Majardova reakcija, akrilamid se stvara kada hrana dobije braon boju i to je isti sastojak koji utiče na ukus.

Akrilamid je po prvi put detektovan u hrani 2002. godine, ali je izvesno da se nalazila u hrani od kada se ona prži ili peče.

Evropsko telo za sigurnost hrane je 2015. godine dalo prvu potpunu procenu rizika od prisustva akrilamida u hrani prema kojoj potencijalno povećava rizik od kancera.

Propisi EU dozvoljavaju maksimalno prisustvo akrilamida u hrani 350 mikrograma po kilogramu, a razmatra se smanjenje dozvoljene koncentracije na 300 mikrograma po kilogramu.

Postoje načini za smanjenje akrilamida u hrani, a preporučuje se kraće prženje i pre nego što hrana postane braon i hrskava, što se inače vezuje za pojavu akrilamida.
Kada se radi o krompiru, on može prvo da se prokuva pa onda prži, a takođe treba izbegavati držanje krompira u frižideru.