Šta je digitalni token i kako izgleda njegova upotreba u Srbiji? (VIDEO)

Ova fintek firma se bavi faktoringom koji je kod nas zakonom regulisan duž od decenije, ali do sredstava za finansiranje dolazi na inovativan način.

O tome šta je faktoring, a šta je digitalni token, koja je razlika u ulaganju u njega u odnosu na decentralizovane finansije i kriptovalute u Danasovom podkastu govore suosnivači kompanije Ognjen Kurtić i Jovan Milovanović.

„Šta je to faktoring najbolje je objasniti na primeru. Recimo, da imate firmu koja otkupljuje maline u Arilju i imate neki početni kapital od milion dinara. Kupite maline za taj milion i isporučite ih trgovinskom lancu, date im fakturu i treba da čekate 30 ili 60 dana da vam uplate novac. Ako čekate 60 dana sezona će proći, a vi ne možete da obrćete novac.

Onda se obratite kompaniji koja se bavi faktoringom. Onlajn podnesete fakturu, mi uradimo analizu rizika za vas i za vašeg kupca i na osnovu toga odlučimo da finansiramo vašu fakturu. Novac isplatimo odmah, vi možete da kupite još malina i da ih prodajete, a mi se obavezujemo da sačekamo trgovinski lanac da plati obavezu“, objašnjava Ognjen Kurtić koji je i CTO kompanije.

Zakon o faktoringu već duže od decenije i koristan je posebno za mala i srednja preduzeća koja nemaju pristup kapitalu banaka i tradicionalnim izvorima finansiranja.

„Na ovaj način mogu da razviju svoj biznis dok ne postanu pogodni da budu klijenti banaka“, napominje Milovanović.

Prema rečima naših sagovornika, trošak faktoringa za preduzeće je u proseku oko dva odsto mesečno.

To znači da za prosečnih 60 dana koliko se čeka na naplatu potraživanja, firma mora da plati oko četiri odsto vrednosti fakture.

„Uglavnom se polazi od pretpostavke da firma koja traži faktoring ima dobar razlog za to. Na primer, ako firma ima neka zarobljena potraživanja, a treba da kupi repromaterijal od dobavljača.

Često ako plati sirovine odmah dobija neki popust. Odmah može da napravi računicu, ako za faktoring platim četiri odsto, kod dobavljača dobijem popust od nekoliko procenata“, objašnjava Milovanović dodajući da mikro, mala i srednja preduzeća nemaju lak pristup finansiranju, jer ih banke ne vide.

„Takvih firmi u Srbiji ima puno, a banke u Srbiji i regionu imaju strategiju da targetiraju veće firme koje su prošle početnu fazu razvoja. One imaju bilanse već nekoliko godina, poznati su na tržištu i to banci smanjuje deo rizika.Kod nas ima dosta dobrih firmi koje su još male. Mi im pomažemo steknu kreditnu istoriju što im onda omogućava da ih i banke prepoznaju“, kaže Milovanović.

Drugi model u kom se firme pojavljuju kod faktora je kada firma ima regularne kreditne linije kod banke, ali je došla do limita, a želi da širi poslovanje.
„Umesto da čeka da se odobri novi kredit, može da dobije kod nas sredstva za jedan dan“, kaže on.

Finspot je od januara prošle godine finansirao više od 3.000 faktura i preko ove platforme ostvaren je promet od oko 13 miliona evra.

Faktoring je istina nerazvijen u Srbiji, ali je poznat od ranije. Ono što je novina je način na koji je ova firma odlučila da prikupi novac za finansiranje poslovanja-emisijom digitalnog tokena.

„Token je alat sa kojim možemo da prikupljamo kapital i dalje da rastemo. Mi smo udarili u isti zid kao i firme sa kojima radimo. Sav kapital smo plasirali i nemamo više kapitala za širenje poslovanja. Obraćali smo se bankama, ali smo mlada firma i u fazi smo dokazivanja“, ističe Kurtić.

Zakon o digitalnoj imovini stupio je na snagu 2021. godine kojim se reguliše poslovanje digitalnim tokenima.

„Shvatili smo da možemo da izdamo token koji je u suštini obveznica. Tehnologija je nova, ali mi izdajemo obveznicu koju mogu da kupe pravna ili fizička lica i time oni dobijaju pravo da učestvuju u našem profitu“, objašnjava on.

Kamatne stope u bankama, sada rastu, ali su do skoro bile blizu nule. Proizvodi kao ovaj token mogu biti način investiranja ili štednje. Za razliku od banke, nema državne garancije za uložena sredstva i rizik postoji, ali s druge strane firma prvo odgovara svojim kapitalom za gubitke, a i prinos je veći nego u banci.

„Nudimo različite proizvode u zavisnosti da li želite rok od šest, devet ili 12 meseci ili možda želite mogućnost da prevremeno izađete iz investicije. U zavisnosti od toga kamatne stope se kreću od 6,75 odsto do 10 odsto godišnje u bruto iznosu. Kada se plati porez po odbitku od 15 odsto, neto kamatna stopa je do 8,5 odsto godišnje“, kaže Kurtić.

Ovakav prinos je moguć, prema rečima Kurtića, jer je faktoring kod nas trenutno takav da su firme spremne da plate da ga koriste i „mi onda imamo biznis koji omogućava takve prinose investitorima“.

Da bi dobili dozvolu Komisije za hartije od vrednosti Finspot je prvo morao da prođe kompleksnu proceduru.

„Jedna strana je tehnička, kreiranje digitalnog tokena. Druga, u ovom slučaju teža i dugotrajnija je pravna strana i usklađivanje sa regulatornim zahtevima. Ključna stvar je beli papir, koji je praktično prospekt tokena koji izdajemo. U njemu se mora jasno predstaviti šta je token, kako funkcioniše, koliko donosi prinosa, odakle dolazi prinos koji investitori ostvaruju, što je jako bitno u današnjem svetu digitlanog investiranja. Kada pročita taj beli papir, investitoru treba da bude jasno kakve rizike nosi, šta može da očekuje od ulaganja i kako to funkcioniše, kako bi mogao da donese investicionu odluku“, objašnjava Milovanović.

Token je emitovan u baš u trenutku kada je na kriptotržištu došlo do pada vrednosti kriptovaluta, pada poverenja, serije bankrota i pronevera.

„Svi tokeni i kriptoimovina na koju se misli kada se govori o tom kriptoinvestiranju u svetu decentralizovanih finansija (DeFi) funkcionišu tako da kada je dobro svi zarađuju, ali kada krene loše svi gube. Dobijate nagradu u nekom tokenu sve dok drugi ljudi sipaju novac u taj token i on se distribuira u tom DeFi svetu. U našem slučaju, radi se o tokenizaciji realne imovine. Mi imamo pravi biznis, finansiramo fakture od čega očekujemo prinos i to dalje možemo da distriburiamo nosiocima tokena“, objašnjava razliku Milovanović.

Potresi na kriptotržištu uticali su i na poverenje investitora kod nas.

„U ovoj ponudi tokena osećamo posledice tih dešavanja na kriptotržištu i veće nepoverenje ljudi. Trudimo se da uvek istaknemo ovu razliku.Naš digitalni token je finansijski instrument, a vrednost dolazi iz stvarnog poslovanja“, poručio je Kurtić.

On je istakao i da blokčejn tehnologija olakšava birokratske i pravne procese u izdavanju obveznica.

„Sada je svaka transakcija transparentna i javna. Vi kao investitor možete da vidite šta se dešava sa tokenima. Regulator može da ih prati. I u tim pametnim ugovorima, odnosno u kodu tokena je napisano šta on može da radi. Investitor može da pročita koja su pravila i ta pravila ne mogu da se promene. To mnogo olakšava kod birokratskog procesa odobravanja tokena. To znači da regulatoru nije potrebno mnogo resursa da ga prati, lakše se odobrava, pojeftinjuje ga i na kraju i mala firma poput naše može da izda obveznicu što ranije nije bilo moguće. Kapital koji bi nam bio potreban da izađemo na berzu i izdamo obveznicu bi obesmislio celu zamisao“, zaključuje Kurtić.