Šta je do sada najviše poskupelo u Srbiji: Talas poskupljenja preti da izraste u cunami

Ni tih 9,6 odsto nije malo, a to što građani osećaju kao veliki pritisak je činjenica da prosek vuku proizvodi i usluge kojih ne mogu da se odreknu – hrane, prevoza, održavanje stanova…

Najugroženiji će biti oni sa manjim i prosečnim primanjima, gde je udeo potrošnje upravo ovih grupa roba i usluga bio najdominantniji i gotovo da nema priostora za rast koji diktiraju poskupljenja.

Tako su u kategoriji hrane, najveći rast imale cene kafe i čajeva, 24,5 odsto su skuplji a rastom od 23,7 odsto u stopu ih prati povrće. Meso, koje je talas poskupljenja uhvatio još na kraju 2020. postalo nedostupnije jer su cene više za 19,5 odsto u odnosu na april prošle godine.

Ulja i masti plaćamo 17,6 odsto više nego lane, hleb i žitarice 13,6 a za mleko, sir i jaja izdvajamo 12 odsto više para. Generalno, hrana je skuplja 16 a bezalkoholna pića 14,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Troškovi stanovanja, koji takođe spadaju u kategoriju onih koje je nemoguće izbeći ili smanjiti, veći su za oko šest procenata, što na prvi pogled samo ne deluje alarmantno.

Međutim, prosek vuče to što je održavanje i poravka u stanovima skuplja za 16,2 procenta, cene materijala potrebnog za to veće su za 17,8 a usluge održavanja za 14,8 odsto, komunalije i električna energija su ostali na istom, ali se ne zna do kada će ostati tako jer se uveliko najavljuju nove cene struje i grejanja dok statistika već beleži rast cena čvstog ogreva od 18 procenata.

Na tržištu su, međutim, već sada cene uglja više za preko 80 odsto dok su ogrevno drvo i pelet skuplji od 30 do 50 procenata.

I u sektoru transporta, za gorivo se izdvaja skoro petina novca više nego prošlog aprila, a za 16,5 odsto skuplje je održavanje pa je za korišćenje i održavanje automobila potrebno 16,5 odsto više novca. To je uticalo i na drumski prevoz putnika, skuplji je za 5,6 odsto dok se cene železničkog i avionskog prevoza, prema podacima statistike, nisu menjale.

Drastično su poskupele novine i časopisi, čak 36 odsto, u kategoriji zdravlja, najveći rast beleže cene stomatoloških usluga, 11,8 odsto a ugostiteljske usluge skuplje su za oko deset procenata.