Šta je doprinelo rastu vrednosti bitkoina na preko 40.000 dolara?

Ceo svet, IT stručnjaci, finansijski stručnjaci, ekonomisti, pravnici, investitori, sve do običnih građana koji ni sa blokčejn tehnologijom ni sa finansijama nemaju veze, imali su mišljenje o budućnosti bitkoina (a i svih ostalih kriptovaluta).

Oni koji nisu videli nikakvu vrednost u njima i nazivali ih prevarom, slavodobitno su ispratili pucanje ovog balona proričući im nestanak.

Drugi, koji su verovali u ideju o decentralizovanoj digitalnoj valuti koja neće zavisiti od volje država i centralnih banaka objašnjavali su ovaj kolaps teorijama zavere i nikada nisu odustali od ideje. I tri godine kasnije, to im se poprilično isplatilo.

Ko bi mogao pomisliti da će oni koji su na vrhuncu balona u decembru 2017. kupovali bitkoin za skoro 20.000 dolara ostvariti debelu zaradu?

Ovog vikenda, u nedelju, posle čitave sedmice uspona, bitkoin je na specijalizovanim berzama dostigao cenu od 41.000 dolara.

Istog dana cena je krenula da pada, i u trenutku pisanja ovog teksta, nekih 30 sati nakon što je dostigla svoj maksimum, ova valuta je izgubila 20 odsto svoje vrednosti, pa se prodavala za manje od 33.000 dolara.

Iako zato i sada ovo tržište deluje kao balon s obzirom da se od septembra cena više nego utrostručila, oni koji proriču propast kriptovaluta su nešto tiši, a neki su i promenili tabor.

Tako je jedna od najvećih investicionih banaka na svetu JP Morgan, čiji je direktor 2017. godine nazvao bitkoin prevarom, još u oktobru ocenila da bi bitkoin mogao da dostigne cenu od 140.000 dolara.

Neke države, među njima i Srbija, prepoznale su digitalnu imovinu i donele zakone, čime su faktički legalizovale i regulisale mogućnost plaćanja kriptovalutama, čime je ukinut pravni rizik, recimo da će država proglasiti nelegalnim plaćanje bitkoinom i tako uništiti njegovu vrednost.

I centralne banke, pre svih Evropska centralna banka počele su da razvijaju digitalne valute (ovo treba razlikovati od kriptovaluta).

I ono što je možda i najvažnije, veliki igrači su počeli da investiraju u digitalne valute, što je možda i najveći razlog zašto se ovog puta ne očekuju tako velike turbulencije kao kod prethodnog vrhunca pre tri godine.

Aleksandar Matanović, direktor i osnivač ECD, firme koja se bavi trgovinom kriptovalutama i koja poseduje nekoliko automata za kupovinu digitalnih novčića, kaže da je sada povećano interesovanje za bitkoinom, ali u razumnoj meri, za razliku od 2017. godine kada su ljudi koji nemaju veze sa finansijama panično zvali prepodne da što pre kupe pre nego što mu skoči cena poslepodne.

„U Srbiji nije ni izbliza tolika euforija kao pre tri godine. Sada je veliki skok cene posledica ulaganja krupnih ulagača. Sada je jača i infrastruktura i manja euforija što ukazuje na zdraviji rast cene ovog puta“, objašnjava Matanović dodajući i da su ulagači sada dugoročni i čekaju cenu od na primer, 100.000 dolara i nije im bitno da li će kupiti po ceni od 28.000 ili 30.000 dolara.

On objašnjava nagli skok cene poslednjih meseci delom koronom, jer su „ljudi zabrinuti zbog velikog štampanja novca od strane centralnih banaka u svetu što povećava sumnju u stabilnost finansijskog sistema u nekim državama“.

Rastu tražnje za kriptovalutama doprineli su i giganti kao što je Pej Pal koji je odlučio da ponudi bitkoine svojim mušterijama ili što je onlajn maloprodavac Skver odlučio da unese u imovinu 50 miliona dolara vredne bitkoine.

O kolikoj promeni se radi Matanović objašnjava primerom Pej Pala koji je do skoro gasio naloge ukoliko bi otkrio da se preko njega kupuju i prodaju bitkoini.

Ipak vrednost koja stoji iza bitkoina i ostalih kriptovaluta, a kojih ima već stotine, i dalje ostaje misterija za stručnjake, pa je utoliko teže prognozirati šta će biti sa njima u budućnosti.

Milan Nedeljković, profesor na FEFA, objašnjava razloge ovog rasta cene bitkoina.

„Od početka epidemije ogromna količina novca je upumpana od strane centralnih banaka i trezora država. Investitori se ponašaju racionalno i teže da za svoj novac dobiju što veće prinose. U situaciji kada su kamatne stope centralnih banaka na nuli ili blizu nule, s obzirom i na to da centralne banke najavljuju da će u narednih tri do pet godina kamatne stope ostati niske i kada su kamate na državne obveznice jako niske, investitori traže alternative za ulaganja. Jedan deo novca je otišao u akcije i otuda rekordan rast berzanskih indeksa, a drugi deo u kriptovalute. Cenu kriptovaluta objašnjava i to što je ponuda delimično ograničena, pa uz snažan rast tražnje dolazi do skoka cena. Do sada su u kriptovalute investirali mali investitori, ali sada počinju i veliki, pa je tako investicioni fond Mas mjutual uložio 100 miliona dolara“, objašnjava Nedeljković dodajući da se onda ulazi u spiralu u kojoj što je veća cena dodatno raste tražnja koja opet diže cenu.

S obzirom da su u dobroj meri to karakteristike balona postavlja se pitanje kada će on pući i koliki bi pad mogao da sledi.

Nedeljković ističe da „za razliku od svih ostalih oblika aktive ne vidim šta je njegova fundamentalna vrednost, pa je teško oceniti i šta će se dalje dešavati“.

Jedan od razloga zašto je JP Morgan promenio mišljenje o kriptovalutama je i taj što je digitalna imovina postala zamena za zlato.

Prema rečima Nedeljkovića upravo je potencijal kriptovaluta u tome da u budućnosti zamene zlato koje takođe nema neku fundamentalnu vrednost osim što ljudi veruju da ta vrednost postoji.

Drugi faktor koji bi mogao dalje da lansira cenu bitkoina je ako regulatorna tela kao što je američki SEC dozvole trgovanje ETF-ovima (hartija od vrednosti) na bazi bitkoina, što bi moglo dovesti do ogromnog rasta tražnje za kriptovalutama.

Ljudi bi mogli da kupuju te hartije umesto kriptovaluta, a one bi davale prinos isto kao kriptovalute.

Primer za ove hartije su ETF-ovi berzanskih indeksa umesto da investitori kupuju sve akcije koje se nalaze u indeksu.

Treći faktor je spremnost platformi za trgovinu da prihvate kriptovalute kao sredstvo plaćanja što bi značajno moglo da poveća tražnju.

„Ipak, za kriptovalute ostaje vezana špekulativnost i ko u to uđe mora biti spreman na veliku volatilnost cene“, upozorava Nedeljković.

Pametno odabrati e-novčanik

Matanović objašnjava da je za kupovinu kriptovaluta ipak potreban određeni nivo informatičke pismenosti i treba uložiti određeni trud u istraživanje pre kupovine.

„Mi imamo desetak automata gde je procedura relativno jednostavna, ali je kupovina i dalje relativno komplikovana za informatički nepismene. Recimo, prvo mora da se instalira digitalni novčanik. Ako instalirate prvi koji vam se ponudi na internetu može se pokazati da je nesiguran ili čak prevara i da ostanete bez novca. Treba za početak posvetiti vreme da se nađe odgovarajući novčanik u kom ćete čuvati svoje bitkoine“, objašnjava Matanović.