Šta je investicioni kreditni rejting i zašto je važan za ekonomiju?

Kreditni rejting države odražava procenu njene sposobnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze, odnosno da otplaćuje svoje dugove, objašnjava Đorđe Dimitrijević, direktor Odeljenja za operacije na otvorenom tržištu u Sektoru za monetarne i devizne operacije u Narodnoj banci Srbije.

Kao takav, kreditni rejting je jedan od ključnih pokazatelja za investitore prilikom donošenja odluke da ulože u određenu zemlju, bilo da se radi o otvaranju fabrike (strane direktne investicije) ili o kupovini državnih obveznica (portfolio investicije).

Tako, viši kreditni rejting predstavlja veću sposobnost države da vraća svoje dugove i manji rizik za investitore.

Pozitivni efekti višeg rejtinga su veći priliv investicija i niži troškovi zaduživanja države.

Kako vodeće rejting agencije procenjuju rejting?

Kako navodi Dimitrijević, tri vodeće rejting agencije u svetu su Moody’s, Standard & Poor’s i Fitch. One prilikom donošenja odluka o kreditnom rejtingu za državu uzimaju u obzir veliki broj ekonomskih indikatora, poput BDP-a, inflacije, performansi na tržištu rada…, zatim uzimaju u obzir procenu adekvatnosti vođenja monetarne i fiskalne politike, pokazatelje zaduženosti, stepen razvijenosti lokalnih institucija, geopolitičke faktore i drugo.

Skala kreditnih rejtinga obuhvata 22 različita nivoa rejtinga, pri čemu ih uopšteno možemo podeliti u dve osnovne grupe – rejtinzi investicionog ranga (Investment Grade), koji obuhvataju 10 najviših nivoa rejtinga i rejtinzi neinvesticionog ranga (Non-investment Grade), koji obuhvataju 12 nižih nivoa rejtinga.

Koristi od investicionog rejtinga

Dobijanje investicionog rejtinga značilo bi, kako se navodi u analizi NBS, smanjenje premije rizika naše zemlje, što bi automatski značilo smanjenje premije rizika za sve ostale ekonomske učesnike. Drugim rečima, to bi omogućilo povoljnije uslove finansiranja kako za državu, tako i za domaća preduzeća i građane.

Drugi efekat bi bio povećanje priliva kapitala i investicija, „jer bismo na taj način privukli i one najkonzervativnije investitore, koji ulažu isključivo u zemlje investicionog ranga“.

Ovo bi zajedno dovelo do bržeg ekonomskog rasta i veće zaposlenosti.

NBS navodi da na ocenu rejtinga osim domaćih utiču i drugi, globalni faktori „na koje Srbija ne može da utiče, a čije ekonomske efekte na državu rejting agencije procenjuju. Primer iz prethodnih godina su pandemija, sukob u Ukrajini i drugi geopolitički izazovi“.

Oni ističu da se srpska ekonomija pokazala otšormom tokom kriza i zbog toga u NBS veruju da bi Srbija u skorijoj budućnosti mogla da stekne investicioni nivo kreditnog rejtinga, što, prema mišljenju brojnih međunarodnih investitora koji ulažu u Srbiju, naša zemlja već zaslužuje.

„Pored navedenog, pravo da tako razmišljamo daje nam i činjenica da je rejting agencija S&P već dva puta (2019. i 2021.) Srbiji dodeljivala pozitivne izglede za povećanje rejtinga na investicioni nivo, kao i da su, nakon određene pauze usled globalne neizvesnosti, rejting agencije tokom protekle godine davale pozitivne rejting ocene brojnim ekonomijama“, zaključuje se u analizi NBS.