Šta je kraudinvesting, mogu li i ljudi sa malom ušteđevinom nešto da zarade: Kupiti orah ili kvadrat zgrade?

Obično se investicione mogućnosti svode na kupovinu nekretnine, za koju velika većina prosto nema para, ili polaganje na štednju u banku, sa mizernim prinosima koji nekad nisu dovoljni ni da pokriju inflaciju.

Kupovina akcija na berzi skoro da i nije opcija, pošto je tržište kapitala skoro pa nepostojeće.

S druge strane, finansiranje malog biznisa ili startapa u Srbiji se uglavnom svoji na sopstveni novac ili zajam kod familije ili dobru volju banaka, ukoliko smatraju da ste dovoljno bonitetni.

Međutim, razvoj IT sektora poslednjih godina mogao bi da reši oba problema. Negde od korone, pojavile su se platforme koje nude i fizičkim i pravnim licima mogućnost učestvovanja u velikim investicionom projektima sa malim pojedinačnim ulozima od po 100 ili 200 evra.

Trenutno u Srbiji možete kupiti stablo oraha na plantaži od 30 hektara ili možete uložiti u mali biznis, recimo restoran brze hrane ili proizvodnju hrane za pse.

U prvom slučaju čekate da vaš orah počne da rađa i da ubirate prihode od njega, a u drugom naplaćujete kamatu.

Uskoro, građani će dobiti mogućnost čak i da ulože u zgradu i budu investitori jednog malog (ili velikog ko ima novca) dela i zatim da dele profit od prodaje stanova.

Zajedničko im je da se prijava može obaviti onlajn, ali i čini se znatno veća transparentnost nego kod tradicionalnih poslova.

Ventu.rs je prva kraudfanding platforma u Srbiji koja se uglavnom bavi investiranjem u mala i srednja preduzeća. To je zajednička kompanija domaće firme BDO Business Advisory i najveće austrijske kraudfanding platforme Conda.

Preko ove platforme do sada je finansirano sedam preduzeća, a dva su već otplatila novac svojim investitorima,

„Koncept funkcioniše tako što mi stupimo u kontakt sa firmom koja ima potrebu za finansiranjem, za širenje ili nabavku mašine ili opreme, ali koja iz nekog razloga ne može da dobije kredit. Razlog recimo može da bude loši bilansi u godini korone, zbog čega ih banke odbijaju. Mi uradimo detaljnu analizu preduzeća i ako zadovoljava kriterijume priprema se kampanja. Firma dolazi do sredstava bez potreba za obezbeđenjem, a dobije i na vidljivosti. Za investitore, najmanji ulog je 100 evra, svi investitori dobijaju iste, tipske ugovore. Postavi se minimalni i maksimalni cilj sredstava koje hoćemo da prikupimo i tada započinjemo kampanju prikupljanja . Platforma je počela sa radom 2020.godine i prvih godina dok su kamatne stope bile niske, kamata koju su dobijali investitori bila je oko šest odsto. Poslednja kampanja je bila sa kamatom od 10 odsto, plus bonus kamata koju investitor dobija u zavisnosti od rezultata preduzeća u koje je uložio“, objašnjava Uroš Ćamilović, direktor ove kompanije.

Do sada je preko Ventu.rs platforme lanac restorana iz Šri Lanke prikupio skoro 200.000 evra za širenje, a skoro 300.000 evra je prikupio lanac prodavnica za kućne ljubimce.

Kako Ćamilović objašnjava, ulaganjem investitori ne dobijaju vlasništvo, već pozajmljuju sredstva za šta dobijaju kamatu.

„Treba reći i da nema garancija, rizik postoji, pošto ovo nije štednja.

Nama su 95 odsto investitori fizička lica i mada je minimalni ulog 100 evra, prosečni je preko 3.000 evra“, kaže Ćamilović.

S obzirom na to da je kod nas finansijsko tržište nerazvijeno, građani i nemaju mnogo izbora prilikom ulaganja. Ako nemaju novca za nekretninu, možda u alternativne investicione fondove i to je to. Naravno tu je štednja u banci, ali prinosi su daleko manji. Doduše, manji je i rizik.

Ako ulaganje u nečiji biznis deluje nerazumljivo, od prošle godine može se uložiti u plantažu oraha.

Pre dve godine osnovan je Orah fond (Walnut fund) preko kog možete da kupite svoje stablo oraha i kada počne da rađa zarađujete od prodaje oraha.

Milan Žikić, jedan od osnivača kompanije ističe da je ovo jedna od malobrojnih mogućnosti građanima da ulože relativno mali iznos i budu deo velike investicije.

„Ljudi dolaze i sami traže da ulažu kod nas, jer ovako nešto se ne viđa svaki dan, čak ni u inostranstvu. Više od 700 investitora je uložilo do sada, posadili smo oko 12.000 stabala oraha na dve parcele, a sad je u toku sadnja na trećoj parceli. Posašeno je 6.000 a ima prostora za još 18.000 stabala. Jedno stablo košta 200 evra i to pokriva kupovinu zemljišta, sadnice, plate zaposlenih, mehanizaciju i sve druge troškove. Prema nekoj prosečnoj projekciji prinos po stablu je 20 do 25 kilograma oraha. Ali to je poljoprivreda, pa treba biti svestan da godina može da podbaci. Ako nisi spreman da izgubiš, možda ovo nije dobra investicija za tebe“, napominje Žikić.

Pri tome ovo je dugoročna investicija, jer posle četiri godine orah počinje da rađa, ali zato daje plod 40 godina.

Žikić napominje da se investitori prvo isplaćuju i očekuje se povrat investicije za nekih devet godina, a zatim se profit od plantaže deli na pola između investitora i Orah fonda.

Prema njegovim rečima, kada se potpiše ugovor investitor stiče pravo na udeo u profitu, ali ne i na vlasništvo nad parcelom.

„U slučaju velikih investitora za preko 300 stabala, daju se i posebni uslovi. Oni traže i dobijaju udeo i u vlasništvu nad delom parcele, kao obezbeđenje, jer je za tako veliku investiciju veliki i rizik“, ističe naš sagovornik dodajući da je trenutno oko polovine investitora iz Srbije, a polovina iz inostranstva.

On najavljuje i da će uskoro lansirati tokene koji će olakšati kupovinu stabala.

Na kraju, zajedničko ili masovno investiranje stiže i u sektor građevine.

Dušan Uzelac, vlasnik sajta Kamatica došao je na ideju da ponudi građanima da ulože u kvadrat zgrade koja bi se izgradila, a zatim učestvovali u podeli profita od prodaje stanova.

„Obračunska jedinica je kvadratni metar. Ako za gradnju zgrade od 2000 evra treba tri miliona evra, to znači da jedan kvadrat košta 1.500 evra. Ja bih investirao svoj novac, recimo 300.000 evra, i sva odgovornost za plac, gradnju, dozvole i sve ostalo bila bi moja. Kada se završi gradnja, prodaju se stanovi i na kraju delio profit pola-pola“, objašnjava plan Uzelac.

Prema njegovim, okvirnim, računicama, prinos za investitore bi bio 25 odsto. Ako se zgrada gradi dve godine, to ispada jedan odsto mesečno.

Uzelac ističe da je za ovaj način poslovanja od ključne važnosti transparentnost i obaveštavanje investitora.

„To znači mesečne izveštaje građevinske i administrativno-finansijske. Dokle smo stigli u dobijanju dozvola, u gradnji, kako se troši novac“, napominje Uzelac dodajući da je u ovom poslu bilo mnogo investitora koji su ulazili u gradnju bez para, kasnili su plaćanjima, pa se kasnilo i u izgradnju, gradilo se mimo dozvole…

U ovom slučaju svaki projekat bi morao biti pravno-imovinski potpuno čist, a prednost ovog modela je što se u gradnju ulazi sa prikupljenim novcem i gradnja bi mogla biti i jeftinija, jer bi se materijal mogao plaćati avansno.