Šta je od obećanog u ekspozeu odlazeće premijerke ostvareno: Projekti idu, ali reforme stoje

Do prosečne plate od 900 evra i prosečne penzije između 430 i 440 evra u Srbiji se još nije stiglo, ali je to i najavljeno za “narednih pet godina”.

Među prioritetima tada formirane vlade bili su i borba protiv epidemije kovida, ali i nastavak izgradnje infrastrukture, ulaganje u zdravstvo i obrazovanje, poljoprivredu, turizam, digitalizaciju. Brnabić je tada za 2021. najavila početak gradnje metroa u Beogradu, fruškogorskog koridora i završetak brze pruge, posle kog će se od Beograda do Novog Sada stizati za 25 minuta.

Pruga do Novog Sada je zaživela prošlog meseca, fruškogorski koridor se gradi, zvanično radovi su počeli maja prošle godine. Tada je predsednik Srbije obećao završetak do marta 2024. godine, iako su prve najave za završetak bile još za kraj 2016. godine.

Metro je počeo da se gradi. U novembru prošle godine počeli su radovi na Makiškom polju kuda bi trebalo da prolazi prva od četiri linije metroa. Uprkos gomili turbulencija i zamerki koje su stizale od stručnjaka da linije metroa nisu urađene kako treba, te da ne stiže do onih kojima je najpotrebniji.

Premijerka je oktobra 2020. najavila i završetak Turskog toka, što je ispunjeno, ali i proširenje kapaciteta skladišta gasa u Banatskom Dvoru, što još nije urađeno.

Među planovima Vlade tada je bio i nastavak subvencionisanja odmora u Srbiji – što je urađeno, a država je odobrila 180.000 vaučera za prošlu godinu, jer su zbog korone putovanja u inostranstvo bila znatno ograničena, u jednom trenutku gotovo nemoguća.

U ekonomskom smislu, kako je najavila Brnabić, među prioritetima bilo je i ujednačavanje plata u javnom sektoru, reforma javnih preduzeća, rad na socijalnim kartama, ali i proširenje reforme sezonskog zapošljavanja.

“Prioritetnu reformu predstavlja rad na socijalnim kartama koje će omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno ostvarili prava na potrebnu podršku”, rekla je ona 2020. godine.

Socijalna karta bila je deo i prethodnog njenog ekspozea, ali nije zaživela. Baš kao i platni razredi.

Brnabić je uvođenje platnih razreda nazvala “najozbiljnijom reformom”.

“Ovo moramo da završimo i time omogućimo da svi u javnoj upravi budu plaćeni u odnosu na radno mesto i odgovornost posla jednako, a ne da njihove plate zavise od toga gde i u kojoj, državnoj ustanovi rade”, istakla je ona.

Na spisku neispunjenih obećanja je i sređivanje javnih preduzeća. To još niko nije uradio, a Brnabić je u oba ekspozea to imala u planu.

“Ovo je zahtevan proces u koji smo već ušli uz podršku partnera, ova reforma neće samo pomoći budžetu, već će značajno podići konkurentnost naše privrede“, rekla je.

To, međutim, ni uz pomoć partnera poput Svetske banke nije učinjeno. Mnoga javna preduzeća kubure sa gubicima, neophodna im je kreditna pomoć države da bi pregurali krizne periode, mnogi na direktorskim funkcijama i dalje ostaju kao v. d direktora mimo svih zakonskih rokova.

Ono što se krajem prošle godine desilo EPS-u, kada je došlo do havarije u TENT-u zbog čega je smenjen samo direktor EPS-a Milorad Grčić, a država bila primorana da uvozi struju po visokim cenama zbog nemara – samo je jedan, krupan primer toga kako je država uspela da se izbori sa reformama u javnim preduzećima.

Ekspoze iz 2020. nije prošao bez obećanja da će vlada raditi na očuvanju vodnih resursa ove zemlje, kao i zaštite životne sredine.

“U oblasti ekološke infrastrukture prioritet će biti investicije u razvoj upravljanja vodnim resursima. Ovo pitanje podrazumeva razvoj linijske infrastrukture, u prvom redu vodovodne i kanalizacione mreže, zatim postrojenja za prečišćavanje pijaće i otpadne vode”, rekla je premijerka poslanicima oktobra 2020. godine.

Aprila 2022, pred formiranje nove vlade koju će po svemu sudeći okupiti ponovo SNS, dosta je stvari koji se ne uklapaju u “zelenu sliku” Srbije o kojoj se pričalo u ekspozeima. Zrenjanin u česmama 18. godinu zaredom nema pijaću vodu, Institut Jaroslav Černi najveći i najbolji vodoprivredni institut u zemlji i šire, država je prodala privatnoj firmi Milenijum timu, blisko povezanom sa mnogim državnim poslovima. To je deo priče o očuvanju vodnih resursa, dok će se rezultati zaštite životne sredine tek sabirati.

Masovni protesti građana protiv izgradnje rudnika u dolini Jadra doveli su Vladu do toga da “raskine” saradnju sa Rio Tintom.

Vlada je potom ukinula uredbu i prostorni plan područja posebne namene za realizaciju ovog projekta eksploatacije i prerade jadarita u januaru, ali meštani i dalje tvrde da je Rio Tinto u Srbiji i da nema nameru da ode. Da su i dalje u Srbiji navodi i sam Rio Tinto na svom sajtu.

A pre samo godinu i po Brnabić je poseban, ne mali, deo ekspozea posvetila upravo njima.

“Poseban fokus biće na realizaciji projekta Jadar, koji predstavlja veliku priliku za našu zemlju. Naš strateški partner Rio Tinto je do sada uložio više od 250 miliona dolara i najavio ulaganje novih 200 miliona dolara za dalji razvoj projekta Jadar koji se nalazi u poslednjoj fazi pripreme”, rekla je Brnabić tada.

Pomoć porodicama sa decom

Brnabić je u ekspozeu najavila da će dodatno izmeniti i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom kako bi se, uz zadržavanje istog nivoa finansijske podrške ili u nekim slučajevima povećanja, jasnije precizirale određene stvari oko kojih je bilo problema u primeni zakona. Taj Zakon je izmenjen i od početka ove godine svaka porodica za prvo dete umesto 100.000 dinara dobija 300.000 dinara, dok majke dobijaju novčanu pomoć pri kupovini stana ili kuće.