Šta je ostalo posle profesionalnog upravljanja

Više nego u ijednoj od tri godine dok je čeličanu vodilo „nesposobno“ poslovodstvo koje je zamenjeno „ekspertima“. Kamaraš je tvrdio da razlog leži u lošem tržištu čelika kakvo nije zapamćeno. I tačno je da su bile niske cene finalnih proizvoda, ali su bile i niske cene sirovina. Možda za Železaru nisu, jer ih je ekskluzivno kupovala od jednog dobavljača – Kamaraša.

On je tvrdio i da je više od pola (nekada kaže i do 60 odsto) tog negativnog rezultata u 2015. napravio prethodni menadžment. Netačno. Nije teško naći da je za period januar – mart 2015. ukupan gubitak Železare iznosio manje od jedne trećine godišnjeg gubitka za 2015. a ne „više od polovine“ kako je on to predstavljao, dok je poslovni gubitak u prva tri meseca lane činio manje od 27 odsto godišnjeg gubitka za prošlu godinu. Znači, ipak je „profesionalni menadžment“ Petera Kamaraša glavni krivac za ovolike gubitke. Pri tom, nasledio je mnogo više obrtnog kapitala nego što je smenjeno poslovodstvo ikada imalo na raspolaganju.

Čudno je da u vrlo kratkom vremenu od zaključenja ugovora o menadžmentu, gotovo sva nabavka rudnih sirovina, koksa, ferolegura… sa drugih dobavljača prelazi na Pikaro, firmu čiji je vlasnik Kamaraš.

Početkom aprila prošle godine samo deo nabavki sirovina ide preko Pikara. Već početkom maja, preko te firme se nabavlja više od 85 odsto sirovina. Vremenom, sve je bio – Pikaro. To preduzeće postalo je i glavni prodavac finalnih proizvoda Železare.

Znači, novi generalni direktor Železare Smederevo, HPK menadžment, postao je dobavljač skoro svega što je Železari potrebno, ali i prodavac velikog dela proizvoda, a preko privatnih preduzeća u vlasništvu Kamaraša, koji je i vlasnik HPK Inženjeringa. Postao je monopolista i na strani nabavke i na strani plasmana Železarinih proizvoda. Možda je to u skladu sa ugovorom koji nikada nije objavljen, ali je činjenica da je generalni direktor Železare Smederevo time ušao u apsolutni sukob interesa.

Videli smo šta je Kamaraš uradio za sebe. A šta je postigao za Železaru?

Napravio je velike uštede u „spendingu“, a glavna stavka spendinga je – održavanje pogona. Na tome se najviše štedelo. Zato nije čudo što je bilo čestih zastoja i opasnih havarija, što je u januaru 2016. pao transporter dug 120 metara i samo srećnim slučajem niko nije poginuo, što aglomeracija zagađuje okolinu više nego pre rekonstrukcija vršenih 2007. i 2008. godine.
Neke rezultate su ipak postigli. U zapošljavanju. Sve što ranije, zbog poštovanja određenih dugogodišnjih principa i dobrih praksi nije moglo – kod njih je prošlo. Rođaci njima bliskih zapošljavani su ili unapređivani, uvođeni su „inovativni“ metodi zapošljavanja – preko omladinskih zadruga (na sreću, bez uspeha), organizacija fabrike je „razbijena“…

Sudeći prema najavama Evropske komisije, koje su obelodanjene u junu ove godine – moguće je da su „eksperti“ Srbiju uspeli da dovedu na ivicu antidampinga za izvoz toplovaljane trake na tržište zemalja EU. Ako se pokaže da su optužbe tačne, i ako EU uvede antidamping carine – znatno se smanjuje ili nestaje prostor za rad Železare, bar kratkoročno. Naime, njen glavni proizvod je toplo valjana traka, a njeno glavno izvozno tržište – EU. A do stvaranja „osnovane sumnje“ i uslova za pokretanje istrage o osnovanosti uvođenja antidampinga, mogao je da dovede samo „profesionalni menadžment“ HPK Inženjeringa. Antidamping se, inače, uvodi u slučaju prodaje po cenama znatno nižim od ostalih prodavaca na konkretnom tržištu.

Takve posledice preteške su čak i kada dolaze od „profesionalnog menadžmenta“. Preskupe i potencijalno pogubne. Na kraju, Kamaraš će se vratiti u Slovačku mnogo bogatiji nego što je bio, a dugovi koje je napravio – ostaju nama. Ovo prvo navodi se i u tužbi koju je nakon neuspele privatizacije podneo američki Esmark. Drugo se lako izvodi iz prvog.

Posledice dampinga

Ukoliko je zaista bilo prodaje po cenama ispod tržišnih, to je moglo da ubrza „topljenje“ obrtnog kapitala kojim je Železara raspolagala, a koji je Vlada znatno ojačala u decembru 2014. i januaru naredne godine, pre zabrane po osnovu SSP-a, i naravno, ostavila „profesionalnom menadžmentu“ na raspolaganje. Niske cene mogle su uticati i na iskazivanje najvećeg gubitka u poslovanju Železare od odlaska Ju es stila, a rezultat svega može da bude uvođenje visokih carina na plasman toplo valjanih proizvoda Železare na tržište zemalja EU, u slučaju da istraga Evropske komisije pokaže da sumnje imaju osnova. To bi u velikoj meri ugrozilo opstanak Železare.