Šta je razlog za smanjenje inflatorne stope u Srbiji koja sada iznosi 13,7 odsto?

Zvanični podaci pokazuju da inflacija u Srbiji pada. Svoj maksimum je dostigla u martu, kada je iznosila 16,2 odsto. Od tada beleži konstantan pad pa je tako, između ostalog, sa 14,8 odsto u maju, pala je na junski nivo od 13,7 odsto. Ipak, a to je ono što potrošače jedino zanima jer ih direktno pogađa, cene su proteklog meseca i dalje rasle. Kada se pogleda godišnji nivo, neke namirnice su poskupele i više od 40 odsto.

Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković rekao je nedavno, gostujući u Dnevniku RTS-a, da se usporavanje inflacije ne oseća zbog toga što je mesečna inflacija u proteklom periodu iznosila 0,7 odsto. On je dodao da u prvih 15 dana jula gotovo da nema rasta cena ta da može da se desi i to da u drugoj polovini ove godine mesečna stopa inflacije bude negativna po prvi put posle više od dve godine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku međugodišnja inflacija u Srbiji u junu iznosila je 13,7 odsto, a mesečna 0,7 odsto. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje kojima se meri inflacija u junu su, u poređenju sa decembrom 2022. godine, u proseku povećane za šest odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u junu, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama rekreacija i kultura (2,5 odsto), hrana i bezalkoholna pića (1,3 odsto), odeća i obuća (jedan odsto), restorani i hoteli (0,8 odsto). Poskupele su i usluge u zdravstvu i oprema za stan i tekuće održavanje (za po 0,7 odsto), alkoholna pića i duvan (0,4 odsto) i transport (0,2 odsto). Pad cena je zabeležen u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,3 odsto) i komunikacije (0,1 odsto).

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić ističe za Danas da je pad inflacije u ovom periodu sasvim očekivan i
podseća da je više puta to i najavljivao.

– Jedan od razloga za usporavanje inflacije treba tražiti u padu prometa u maloprodaji. Drugi je pak pad cena energenata i hrane na svetskom tržištu. Sa druge strane ono što definitivno neće da pomogne u procesu borbe protiv inflacije je dogovor koji je Vlada Srbije postigla sa Međunarodnim monetarnim fondom o povećanju cena energenata – objašnjava naš sagovornik.

Konsultant za investicije Mahmud Bušatlija kaže za Danas da je pad inflacije definitivno uslovljen merama koje je preduzela Narodna banka Srbije, odnosno povećavanjem referentne kamatne stope.

– Ta mera je svakako dala rezultate i uticala na smanjenje inflacije. Međutim, bilo bi veoma dobro da NBS izađe sa podatkom da li je došlo i do smanjenja potrošnje u zemlji. Jer, ako je to slučaj to bi značilo da se Srbija nalazi u recesiji što je veoma loša stvar. Drugim rečima to bi značilo da ljudi nemaju dovoljno novca za sve svoje potrebe pa da onda manje kupuju. Takav proces takođe može da utiče na smanjenje inflacije. Međutim nije dobar jer vodi u problem koji se zove recesija – navodi Bušatlija i dodaje da se pojedine zemlje, među njima i Sjedinjene Američke Države, poslednjih meseci nalaze u recesiji mada nerado vole da zvanično govore o tome.

Prema njegovim rečima problem koji se ukazuje kada je reč o smanjenju inflatorne stope je taj što taj procenat ni izbliza nije dovoljan i ono čemu se stremi.

– Podsećanja radi cilj je bio da inflacija ne bude veća od tri odsto. Međutim, desilo se da dostigne nivo od čak 16,2 odsto a i sada kada se spustila na 13,7 odsto i dalje je oko četiri puta veća nego što je bilo predviđeno da bude – ističe naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić takođe smatra da su mere koje je primenila Narodna banka Srbije daju rezultate kada je reč o sputavanju inflacije.

– Sa druge strane tačna su zapažanja da može da dođe i do određenih recesionih udara. Kada je reč o dosadašnjem rastu cena energenata u Srbiji taj segment ne bi trebalo da bude faktor koji vodi ka tome pod uslovom naravno da ne bude dodatnih poskupljenja struje, gasa, nafte. Ono do čega može da dođe je manje interesovanje za investiranje, naročito kada je reč o investitorima iz inostranstva. To bi moglo da se anulira na taj način što bi Vlada donošenjem određenih mera pospešila investicije domaće privrede – zaključuje Savić.