Šta je šef misije MMF-a poručio Vladi Srbije

I fiskalni rezultati su nadmašili ciljeve predviđene programom. Deficit opšteg nivoa države pao je na 1,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je najniži nivo od 2005, a dug države na 74 procenta BDP-a. Značajno je i to što je nezaposlenost na stabilnoj silaznoj putanji, kao i problematični krediti u bankarskom sektoru. Kratkoročna makroekonomska perspektiva je pozitivna, sa projektovanim rastom od tri odsto u 2017. godini i inflacijom koja bi trebalo da ostane u planiranom rasponu. Međutim, rizici su i dalje prisutni, kao i strukturni ekonomski izazovi – stoji, između ostalog, u saopštenju DŽejmsa Rufa, šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda, koja je od 27. februara do 6. marta boravila u Beogradu. Umesto očekivane, sedme po redu, kontrole aranžmana iz predostrožnosti, koji je Srbija sklopila sa MMF-om u februaru 2015, ova poseta imala je tehnički karakter. To znači da nije bilo uslovljavanja, niti postavljanja rokova i ciljeva, koje će srpska vlada morati da ispuni. Sedma kontrola aranžmana iz predostrožnosti zakazana je za maj, a do kraja februara 2018, do kada je aranžman oročen, očekaju se još dve revizije – u maju i novembru ove godine.

Šef misije MMF-a za Srbiju imao je zapaženo izlaganje i na Kopaonik biznis forumu. Uz opasku da najveći uspeh predstavlja smanjenje nezaposlenosti, praćen trendom rasta zaposlenosti, Ruf je konstatovao da je nezaposlenost i dalje na visokom nivou. On je u tom kontekstu naglasio da nije dovoljno tri miliona zaposlenih na više od sedam miliona stanovnika, podsećajući da je privredni rast na zapadnom Balkanu početkom 2000. bio između šest i sedam odsto, ali da je potom došlo do velikog pada, i stagnacije. Program koji je MMF definisao sa vladom oslanja se na tri stuba. Prvi je makroekonomska stabilnost, zatim jačanje finansijskog sektora, kao i sprovođenje strukturnih reformi sa fokusom na privatni sektora odakle, prema oceni Rufa, dolaze fiskalni prihodi i ostvaruje rast. „Pravi je izazov da Srbija izgleda kao Nemačka i u tome će uspeti samo ako bude uključila mnogo veći deo privatnog sektora. Utoliko su reforme, usmerene ka kreiranju ambijenta povoljnog za rast privatnog sektora, neophodnije. Ako Vlada i u domenu strukturnih reformi ostvari uspeh koji je postigla na makroekonomskom planu, Srbija ima dobru perspektivu“, naglasio je on i dodao da je neophodno osnažiti dinar, ali i podići pravnu sigurnosti na viši nivo.

Predstavnici MMF-a veoma su zainteresovani za sudbinu preduzeća u državnom vlasništvu. Problem je, međutim, što MMF nema mehanizme da prati kako napreduje reforma javnog sektora, jer nema eksperte za strukturne reforme (to pitanje je mnogo više u nadležnosti Svetske banke). Predmet njihovog interesovanja je i budžet, koji je u solidnom stanju s obzirom na to da deficit i javni dug beleže pad. Nesporno je, međutim, s tom konstatacijom se svi slažu, da bi cilj Srbije trebalo da bude godišnji rast BDP između četiri i pet odsto na godišnjem nivou, što bi omogućilo i značajnije povećanje plata i penzija, odnosno prihoda stanovništva koji su, prema oceni Rufa, „bolno niski po zapadnoevropskim standardima“. I javni dug Srbije veći od 70 odsto BDP-a visok je i osetljiv na promene eksternih uslova, ili pad ekonomske aktivnosti. Uprkos tome, Ruf ističe da je ekonomski program, koji Srbija sprovodi uz podršku MMF-a, premašio sva očekivanja kad je reč o privrednom rastu, investicijama, zaposlenosti i fiskalnom prilagođavanju i da je jedan od najboljih u istoriji Fonda. S druge strane, ne može se konstatovati da je tranzicija u Srbiji završena, utoliko pre što je privreda preopterećena neefikasnim javnim sektorom i premalo se oslanja na produktivni privatni sektor. Šef misije MMF-a tvrdi da su gubici u mnogim javnim preduzećima toliko veliki da bi državi bilo jeftinije da plaća radnike da ostanu kod kuće, nego da subvencijama održava ta preduzeća u životu.

– Jedini način da prihodi stanovništva u Srbiji rastu na održiv način jeste da se privatni sektor ojača i proširi, a da se javni sektor smanji. Dobra vest je da je vladin program usmeren ka ostvarenju upravo tih ciljeva. Ali, za reforme je potrebna trajna politička i makroekonomska stabilnost, čemu će se, najverovatnije, protiviti interesne grupe koje profitiraju od održavanja postojećeg stanja. Činjenica je da su države koje su bile u stanju da prevaziđu te prepreke beležile brz rast, hvatajući brže korak sa razvijenijim zemljama – kaže Ruf.

Pojedini ekonomisti smatraju da će Srbiji biti potreban novi aranžmana sa MMF-om. Kao argument za to navode podatak da je od 2006. do 2008. godine, kada Srbija nije imala aranžman sa tom institucijom, budžetski deficit povećan, da bi u prve dve godine ekonomske krize, odnosno 2009. i 2010. kada je Srbija bila pod nadzorom MMF-a, fiskalni deficit smanjen, dok je pad BDP-a bio 3,6 odsto (u državama Centralne i Istočne Evrope zabeležen je pad BDP-a od pet odsto). Srbija je bez aranžmana sa MMF-om bila i u periodu od 2011. do 2014, i tada je „lutala u ekonomskoj politici, doneto je niz pogrešnih mera, a nije uspela ni fiskalna konsolidacija. Pred Srbijom su krupni izazovi, javni dug je visok, fiskalna konsolidacija nije okončana, a najavljuje se i smanjenje poreskih stopa i rast plata. Nije završeno ni restrukturiranje državnih i javih preduzeća. Zato bi Vlada Srbije trebalo da ugovori novi aranžman sa MMF-om, i to iz predostrožnosti, jer nije potreban novac, već stručno nadgledanje“, stav je dela stručne javnosti.

Autor je ekonomista – naučni savetnik