Šta je viša klasa u Srbiji i zašto je računica stručnjaka još jednom zapalila društvene mreže?

Ova izjava naišla je na burne reakcije javnosti po društvenim mrežama, gde mnogi smatraju da ta cifra ni izbliza ne može nekog da kvalifikuje kao pripadnika više klase u Srbiji.

Način na koji ekonomisti računaju klase i ugao iz kog građani posmatraju sopstvenu klasu često se dramatično razlikuju, ali to ne treba da bude razlog da se jedni obrušavaju na računicu drugih. A upravo se to ovog puta desilo, kao što se često i dešava onda kad se radi o ekonomskim temama koje direktno pogađaju građane, čija se percepcija često razlikuje od zvanične statistike.

Takav je slučaj recimo i kad se govori o inflaciji, koju javnost najčešće doživljava kroz račun u supermarketu, zanemarujući sve ostale cene koje inače ulaze u njen obračun.

Slično se događa i kad se pomene činjenica da je Srbija zemlja na nivou višeg srednjeg nivoa razvoja, a tako se, očekivano dogodilo i sad.

Kako prenosi Nova, na društvenim mrežama su se odmah javile reakcije poput: „S tim parama (168.000) četvoročlana porodica jedva da nategne do 20. u mesecu“; „RTS da nabavi cetvoročlanu porodicu pa da proba da bude viša klasa sa 168.000“; „Viša klasa sa dva prosečna primanja“; „Pa tu nema života više klase ni za dvoje bez dece i nasleđenim stanom“; „A neko istraživanje kaže da je minimalno potrebno za normalan život samca u Beogradu.

Pod normalan podrazumevam da nemaš kredite, kiriju već ono, računi, hrana, da se obučeš i obuješ, eventualno povremeno da izađeš ili pojedeš nešto van kuće“, nižu se besni komentari, prenosi Nova.

Šta je srednja klasa, a šta viša klasa, verovatno nikad neće biti pitanje bez kontroverzi. Ali ostaje zaključak da bi načine njenog računanja koje koriste stručnjaci trebalo približiti javnosti, a da bi ta javnost trebalo da razume da njena percepcija dostojanstvenog života nije nužno i opšte primenjiva definicija.