Šta je vodonična tehnologija, energija budućnosti koja bi trebalo da zameni baterije?

Govoreći na nedavno održanoj međunarodnoj konferenciji u Beogradu „Vodonik – energent budućnosti“ u organizaciji portala “Energija Balkana” vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivreda Srbije Dušan Živković ukazao je da uvođenje vodoničnih tehnologija nameće potrebu prilagođavanja energetike i privrede Srbije i istakao da bi EPS mogao da prednjači u tome.

On je podsetio da su fosilna goriva bila pokretač razvoja privrede i energetike, ali su negativno uticala na životnu sredinu, dok bi upotreba vodonika doprinela smanjenju zagađenja i povećala fleksibilnost i sigurnost energetskog sistema Srbije i to uz smanjenje zavisnosti od uvoznih energenata.

Živković je rekao da će, „pored razlike u metodu proizvodnje, vodonik doprineti onome što je značajno za Srbiju, a to je diversifikacija resursa.

– Verujemo da će Elektroprivreda Srbije naći i snage da pokrene taj proces i da ga u neku ruku vodi. EPS ima bogato iskustvo s tehnologijom i inženjere, tako da će moći da doprinese razvoju i korišćenju vodonika – istakao je Živković.

Struka objašnjava da se vodonik već široko koristi u pojedinim granama industrije ali u ovom trenutku još uvek nije ostvario svoj potencijal za podršku prelazu na čistu energiju.

Inače,vodonik se može dobiti iz fosilnih goriva, biomase i vode.

Prirodni gas je trenutno primarni izvor za dobijanje vodonika, sa tri četvrtine godišnje globalne namenske proizvodnje, odnosno oko 70 miliona tona.

Na to odlazi oko šest odsto globalne upotrebe prirodnog gasa. Ugalj je odmah posle gasa, a mali deo se proizvodi upotrebom nafte i električne energije.

Cilj je da u budućnosti, akcenat proizvodnje vodonika bude na čistoj energiji, odnosno obnovljivim izvorima.

Sa padom troškova za dobijanje struje iz obnovljivih izvora, posebno solarnih panela i vetroparkova, raste interesovanje za stvaranje vodonika iz elektrolize vode.

Trenutno se na takav način dobija svega 0,1 odsto svetske namenske proizvodnje vodonika, ali kako jača potreba za iznalaženjem održive alternative za dobijanje energije iz fosilnih goriva interesovanje za vodoničnu tehnologiju postaje sve intenzivnije.

Zeleni ili čisti vodonik, dobijen na taj način,može da zameni fosilna goriva u industriji i transportu a istovremeno da bude i sirovina, gorivo, prenosilac i skladište energije.

Mogućnosti primene vodonične tehnologije se razmatraju i u Srbiji pa je tako krajem 2022. godine obelodanjeno da je radna grupa sastavljena od predstavnika Mašinskog fakulteta, Instituta “Mihajlo Pupin” i poslovnog udruženja “Elektromašinogradnja” pripremila koncept za razvoj nacionalne vodonične strategije.

U konceptu strategije se navodi da taj dokument ima za cilj da ukaže na potrebu da Srbija uhvati priključak sa razvojem vodonične tranzicije u Evropi tako što će opredeliti za to potrebne resurse, ali i mobilisati ljudske i organizacione potencijale koje ima.

Taj koncept predviđa da se do 2025. godine u Srbiji instalira 10 megavati elektrana na elektrolizu iz obnovljivih izvora energije, a u drugoj do 2030. 100 megavati i da se dobija 50 hiljada tona vodonika.

Procenjeno je da bi do 2050. godine proizvodnja mogla da dostigne oko 2,5 miliona tona za korišćenje u transportu, industriji, domaćinstvima.

Eksperti ističu da se, kada je reč o dobijanju čistog vodonika, u ovom trenutku kao problem javlja to što je njegova proizvodnja prilično skupa. Shodno tome radi se na pojeftinjenju vodoničnih tehnologija kako bi ona mogla da se nađe u masovnoj upotrebi.