Šta koči brži razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji

U prilog toj konstataciji govore i podaci saopšteni na prvoj konferenciji koju je organizovalo Društvo ekonomista Kragujevca, u čijem su radu učestvovali istaknuti domaći ekonomisti, te diplomatski predstavnici najrazvijenijih zemalja. Prema tim podacima u Srbiji je polovina zaposlenih angažovana u javnom sektoru, a druga polovina u privatnom. „To nije dobro i sve dok se taj odnos ne promeni, odnosno dok se broj privatnih preduzeća i zaposlenih u tim firmama značajno ne poveća, nema šansi da se krene u ozbiljniji ekonomsko-privredno razvoj“, poručili su učesnici konferencije.

Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekononski razvoj Šumadije i Pomoravlja, koja pokriva 20.000 preduzeća i peduzetnika (11.000 su njeni klijenti), tvrdi da u Srbiji, generalno, nema mnogo spremnosti za osnivanje sopstvenih firmi. On je u tom kontekstu naveo podatak da je Agencija anketirala 300 nezaposlenih u Šumadijskom i Pomoravskom okrugu, od kojih je samo njih troje iskazalo spremnost da osnuje sopstveno preduzeće. „Mali je broj srednjih preuzeća, koja bi trebalo da budu motor privrednog razvoja, s obzirom na to da oko sebe stvaruju mrežu dobavljača. I uglavnom je reč o trgovinskim firmama“, ističe Popović. Zarad boljeg razumevanja ove problematike, valja napomenuti i to da pojedine velike automobilske i druge industrijske kompanije u razvijenim evropskim državama za sebe vezuju na hiljade, ponekad i nekoliko desetina hiljada, porodičnih, malih i srednjih pteduzeća. Srbija je, čini se, predaleko od tih standarda i brojki. Slična upozorenja u vezi sa preprekama koje koče brži razvoj preduzetništva mogla su se čuti i pre deceniju i po, kad su ondašnji najviši državni zvaničnici, pre svih oni zaduženi za ekonomiju i privredu, poput Miroljuba Labusa, Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića, Mlađana Dinkića… „krstarili“ Srbijom ukazujući da su mala i srednja preduzeća uslov svih uslova za pokretanje, ratom i sankcijama devastirane, privrede. I ako se pitate šta se, kad je razvoj preduzetništva u Srbiji, desilo u prethodnih 15 godina, odgovor je – ništa, ili gotovo ništa. I to zato što nisu stvoreni ni elementarni uslovi za razvoj preduzetništva. Prema oceni stručnjaka, nakon petooktobarskih promena, razvoj preduzetništva sprečavali su nepostojanje pravne države, enormna stopa sive ekonomije, visoka korupcija na svim nivoima, neorganizovana i neažurna administracija, na državnom, a još više na lokalnom nivou, i time uzrokovane višemesečne, pa i višegodišnje procedure za dobijanje svih potrebnih dozvola za otvaranje firmi. Na tom podužem spisku prepreka koje su kočile razvoj preduzetništva našli su se i prevelik broj (para)fiskalnih nameta, otežan pristup kapitalu, posebno početnicima u biznisu, izostanak državnih subvencija namenjenih malim i srednjim preduzećima…

Šta se, u međuvremenu, preciznije u prethodnih pet godina, posle silaska „petooktobaraca“ sa vlasti, desilo kad je razvoj preduzetništva u pitanju i da li su, bar delimično, otklonjene barijere zbog kojih privatni sektor nije mogao da „prodiše“ i ozbiljnije pokrene razvoj domaće privrede. Objektivni „kibiceri“ aktuelne političko-ekonomske zbilje rekli bi da u minulih nekoliko godina nije došlo do radikalnih promena nabolje. Naprotiv, mnogo toga je gore nego što je bilo. „Nesporno je da rast privrede zavisi od stepena razvijenosti malih i srednjih preduzeća, ali je njihov razvoj uslovljen privrednim ambijentom, i još više sistemom pravosuđa, koji treba da obezbedi efikasnu zaštitu poslovanja tih preduzeća“, ističu ekonomisti. Suština, reklo bi se diplomatski intoniranih, poruka koje su se mogle čuti na skupu u Kragujevcu, jeste da Srbija još uvek nije pravna država, te da ne pruža adekvatnu zaštitu preduzetnicima.

Na pravnu nesigurnost preduzetnika ukazao je Vladan Ivanović, docent na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, koji uskoro brani doktorat na Univerzitetu u Štutgartu. On je izneo podatak da je za naplatu robe, ili usluga, od pokretanja tužbe potrebno 635 dana. „Na kraju troškovi postupka za onoga koji je uspeo da naplati isporučenu robu ili uslugu iznose 40 odsto. Imajući to u vidu postavlja se pitanje koliko bi investitora bilo spremno da ponovo pokrene posao u Srbiji“, upozorio je Ivanović.Upućeni u ovu problematiku tvrde, takođe, da je pravosuđe u toj meri ruinirano da su porušene čak i kulise koje su ranije stvarale bar privid o funkcionisanju pravne države, te da je sada sve prepušteno voluntarizmu, odnosno volji najviših nosilaca vlasti. Borba protiv korupcije, koja je bila i ostala jedan od uslova za razvoj preduzetništva, sudeći prema pokazateljima relevantnih nadležnih, kako međunarodnih, tako i domaćih institucija, nije odmakla dalje od početka, što je opet u vezi sa nepostojanjem pravne države. Siva ekonomija je i dalje visoka (procenjuje se da se kreće oko 30 odsto), a broj (para)fiskalnih nameta je, u međuvremenu, povećan. Uz sve to država ne stimuliše, bar ne u dovoljnoj meri, razvoj preduzetništa, već novcem građana subvencioniše gubitaška i rasipnička javna preduzeća, koja su, uzgred, partijski plen svake vlasti od 90-ih godina prošloga veka naovamo. Da ne govorimo o tome da država Srbija još uvek nema nikakvu strategiju ekonomsko razvoja. U takvom poslovnom ambijentu nije čudno da su se za proizvodnju delova za ugradnju u Fijatove automobile u Kragujevcu, u minulih osam godina koliko Fijat posluje na srpskom tržištu, kvalifikovale samo dve firme, umesto, kako se očekivalo, na stotine, pa i hiljade, malih i srednjih preduzeća.

Neprepoznata vrednost

– Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja osnovala je 1.200 malih i srednjih preduzeća u kojima je otvoreno oko 2.000 radnih mesta. Imali smo i ambiciozan plan da osnujemo i garancijski fond, ali ta ideja nije zaživela jer čim je počela ekonomska kriza, osam opština sa ovog područja, koje su potpisale članstvo u fondu, odustale su od te namere. Agencija je osnovala i sedam klastera kao oblik udruživanja malih i srednjih preduzeća, od kojih neki funkcinnišu, a neki ne. Kad ih nateramo, oni se udruže, a kad se Agencija povuče, klasteri propadnu. Problem je što preduzetništvo kod nas nije prepoznato kao ključna vrednost u društvu – smatra Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekononski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Državni posao najsigurniji

Rezultati ankete Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu pokazuje da 57 odsto mladih smatra da je posao u državnoj službi najsigurniji, a gotovo 70 odsto anketiranih tvrdi da država nedovoljno stimuliše preduzetništvo. Doduše, istraživanje ukazuje i na to da Srbi, po svom mentalitetu, nisu skloni riziku. Na skali od jedan do 100, kojom se meri sklonost ka riziku, žitelji Srbije su na 88. podeoku, što je gotovo „nulta sklonost da se u bilo čemu rizikuje“. Možda je konstatacija analitičara o mentalitetskoj nesklonosti Srba prema riziku tačna, ali ne može se u tom kontekstu prenebregnuti ni činjenica da mentalitet jedne zajednice formira ambijent u kojem ta zajednica živi i deluje. A ambijent u Srbiji, naročito onaj poslovni, ne podstiče razvoj preduzetništva, osim onog „tajkunskog“.