Šta najviše izvozimo u Egipat, a šta uvozimo?

Osim političkih, dobar deo buduće saradnje trebalo bi da bude ekonomski, jer se govorilo o eventualnom izvozu žitarica u Egipat, ali i drugih poljoprivrednih proizvoda, kao i uvođenju direktne avio linije, saradnji u oblasti energetike, IT i telekomunikacija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je dogovorena prodaja žitarica Egiptu, jer je Srbija nedavno dobila sertifikat za izvoz pšenice, kao i za jabuke, a, kako je rekao, nadaju se i za goveđe meso.

Do kraja godine mogao bi, rekao je, da se usaglasi i ugovor o slobodnoj trgovini i najavio mogućnost otvaranja direktne avio linije do Kaira, koja je ukinuta zbog pandemije.

„Naše kompanije će praviti fabrike za proizvodnju fosfora u Egiptu“, rekao je predsednik Srbije nakon sastanka sa egipatskim kolegom.

Srbija je podržala i inicijativu Egipta za održavanje Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju tokom narednih šest meseci, a ministar spoljnih poslova naše zemlje Nikola Selaković rekao je da je Srbija opredeljena za početak pregovora o zaključivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom.

“Mogućnost saradnje sa Egiptom moguće je ostvariti u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, koje su među nosećim privrednim granama u obe zemlje i koje, tradicionalno, zapošljavaju veliki broj ljudi”, ističu u Privrednoj komori Srbije i dodaju da sa izvozom u Egipat imamo problem zbog visokih carinskih opterećenja.

Ta opterećenja su, kako navode, najveća kada se radi o izvozu svežeg voća – jabuka, kruška, kajsija, trešnja, višnja, breskva, nektarina, šljiva i suva šljiva.

Carine se kreću od 30 odsto kada se radi o suvoj šljivi do 60 odsto, koliko su u slučaju kajsija. Najniža carina od 10 odsto primenjuje se na uvoz trešnje i višnje.

“Najveća konkurencija su nam zemlje iz EU, koje u Egipat izvoze bez carinskih opterećenja na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini. Egipat je, sa uvozom od 10 do 12 miliona tona žita godišnje, na prvom mestu u svetu, što predstavlja šansu za izvoz srpskog žita”, navode u PKS.

Trenutno, prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Egiptom prošle godine bila je 79,7 miliona dolara, što je smanjenje od 22,4 odsto u odnosu na 2020, kada je ukupna razmena iznosila 102,8 miliona dolara.

Srbija je u Egipat izvezla robu u vrednosti od 37,3 miliona dolara, što je neznatno smanjenje u odnosu na prethodnu godinu, a uvoz je, takođe, opao, sa 64,7 miliona dolara na 42,4 miliona dolara.

U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da je u prva tri meseca ove godine ukupna robna razmena povećana za više od 72 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine.

“Izvoz iz Srbije na tržište Egipta beleži povećanje od više od 100 odsto, kao posledica povećanog izvoza namenske industrije koja čini 41 odsto od ukupnog izvoza, a uvoz je povećan za blizu 50 odsto, kao posledica većeg uvoza uree i kalcijum fosfata”, ističu u PKS.

Srbija Egiptu najviše prodaje duvan, vojnu robu, uređaje za radio navigaciju, polovne traktore, gorivo za mlazne motore, dok od njih nabavljamo najviše nemlevene prirodne kalcijum fosfate i fosfatnu kredu, ali i so, zamrznute i sveže jagode, pomorandže.

Ukupna razmena poljoprivredno-prehrambenim proizvodima prošle godine sa Egiptom bila je, navode u PKS, 27,2 miliona dolara, od čega je izvoz bio 18,3 miliona, a uvoz 8,9 miliona dolara.

U PKS kažu da su egipatski partneri zainteresovani da ostvare saradnju sa našim proizvođačima materijala i opreme za naftnu i rudarsku industriju, a posebno sa proizvođačima metalnih i plastičnih cevi, delova opreme za naftnu industriju, rudarske opreme za površinske kopove, rezervoara za naftu, izmenjivača toplote, za usluge montaže opreme i za tehnologije reciklaže određenih potrošnih delova u rafinerijama.

“Saradnja sa firmama iz Srbije obuhvatala bi isporuke i strateško partnerstvo na realizaciji projekata u Egiptu i trećim zemljama, za šta je egipatska strana posebno zainteresovana”, ističu u PKS i dodaju da su u ovoj državi zainteresovani i za saradnju kada se radi o IT i telekomunikacijama.

O egipatskoj privredi

Egipatska ekonomija je druga najjača privreda u arapskom svetu, posle Saudijske Arabije. Najveći deo egipatske ekonomije oslanja se na turizam i izvoz nafte i gasa, kao i na prihode od Sueckog kanala. Osim nafte, prirodnog gasa, ruda gvožđa, fosfata, mangana u Egiptu gaje pamuk, pirinač, kukuruz, pšenicu, pasulj, voće, povrće.

Turizam je značajna grana privrede i čini 11 odsto PDV-a. Međutim, od Arapskog proleća, ovaj sektor je zapao u krizu te se broj turista smanjio sa nekadašnjih 15 miliona na 9,5 miliona, dok su prihodi od turizma sa nekadašnjih 12,5 milijardi pali na sedam milijardi dolara godišnje.