Foto: M. O.Ekonomska neizvesnost se nastavlja i u ovoj godini, a biće dobro ako Srbija dostigne privredni rast od jedan do 1,5 odsto, smatraju učesnici panela „Makroekonomski trendovi – šta nas očekuje u 2023“ koji je organizovao Savet za fer konkurenciju pri NALED-u.
Dragoslav Veličković, glavni ekonomista OTP banke, ocenio je da je dugoročni privredni rast Srbije 4,5 odsto, ali da će ove godine „biti dobro ako bude jedan odsto“.
„Najviše zavisi od toga da li će se u Evropi desiti tzv. „soft landing“ (plitka recesija prim. nov.) ili će biti nešto dublji pad.
Imamo smanjenje količine novca u opticaju i povećanje kamatnih stopa što utiče na ekonomsko usporavanje.
Cene energije padaju, ali recimo nafta je opet poskupila sa 76 dolara na preko 80 dolara po barelu.
Indeks PMI za Nemačku je bolji od očekivanog, a to je za nas bitno jer su naš veliki trgovinski partner. Opet, neke države u EU su prezadužene, recimo javni dug Italije je preko 150 odsto BDP-a, Francuske će biti preko 120 odsto BDP-a“, objasnio je Veličković ekonomsku situaciju u Evropi od koje u velikoj meri zavisi i naša ekonomska sudbina.
Što se tiče naših uslova, on je ocenio da je povećanje kamata dovelo do smanjenja potrošnje građana jer su poskupeli krediti, a najveće je pitanje da li će centralna banka suzbiti inflaciju i da li će od polovine 2024. godine možda krenuti i u smanjenje kamatne stope.
„Nepoznanice su više političke nego ekonomske prirode“, zaključuje on.
Veliković je procenio i da će referentna kamatna stopa NBS ići maksimalno do šest odsto do polovine godine, a ako bi se inflacija spuštala, moglo bi doći i do smanjenja kamatne stope u drugoj polovini godine.
Erste banka je nešto optimističnija. ali ne previše. Miloš Zečević, direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom ove banke ocenio je da bi rast BDP-a ove godine mogao biti do 1,5 odsto.
On je istakao i da je imperativ stavljanje inflacije pod kontrolu.
„Inflacija je pomogla da naš niminalni BDP prebaci 60 milijardi evra, kao i da se povećaju prihodi budžeta. Ali investitori i proizvodnja ne vole inflaciju u dužem roku. Nadam se da bismo mogli da se vratimo u ciljani koridor 2025. godine „, napomenuo je on.
Takođe je istakao ograničenja naše monetarne politike.
„Oko 35 odsto kredita je u dinarima i na te kredite može da utiče referentna kmatna stopa Narodne banke Srbije. Drugi, veći deo zavisi od Evropske centralne banke. ECB je kasno počela sa podizanjem kamate zbog disperzije inflacije unutar evrozone. Recimo u Francuskoj je inflacija šest odsto, dok je u baltičkim državama preko 20 odsto“, napomenuo je Zečević.
Njegove projekcije su da će Narodna banka povećati kamatnu stopu za ukupno 0,5 procentnih poena u više navrata sa sadašnjih 5,25 odsto.
„Mada visoka je likvisnost u bankarskom sektoru pa možda i nema potrebe za tim, jer će najveći deo zatezanja obaviti ECB“, ističe on.
Zečević očekuje i da Evropska centralna banka do kraja godine poveća kamatnu stopu za ukupno 1,25 procentnih poena.
„Očekujemo da će sledeće nedelje podići kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, a isto toliko i na narednom sastanku. Zatim očekujemo još jedno povećanje od 0,25 procentnih poena. Projekcija je da će euribor dostići vrhunac između juna i septembra na 3,4 odsto“, rekao je Zečević.
On je ocenio da je bankarski sektor jako likvidan i da dnevno banke imaju oko 250 milijardio dinara slobodnih sredstava.
„Privredu ne bi trebalo da začudi korekcija kamatnih stopa na depozite na dole, zbog velike likvidnosti. Trenutno su kamatne stope za kratkoročne depozite velikih kompanija iznad šest odsto. Poređenja radi, dvogodišnje državne obveznice nose 5,95 odsto“, objašnjava Zečević dodajući da tri odsto klijenata kontroliše oko polovine bankarskih depozita zbog čega su tako visoke kamatne stope na depozite.
On je ocenio i da će krediti privredi rasti u skladu sa inflacijom koja se očekuje da iznosio osam, devet odsto, dok se kod kreditiranja stanovništva očekuje blagi pad s obzirom da su kamate na keš kredite već preko 10 odsto, dok su s druge strane cene nekretnina visoke.
Julija Usjugova, šefica kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, istakla je da su prema oktobarskim ekonomskim izgledima ove organizacije smanjene projekcije rasta i za Evropu i za Srbiju, a da se nove projekcije očekuju naredne nedelje.
„Trend ostaje isti, možda će brojke malo da se razlikuju. Na slabiji rast i u Evropi i u svetu utiče zatezanje monetarnih uslova i rast kamatnih stopa. Očekujemo da se rast ubrza u poslednja dva kvartala ove godine. Ove godine će privredni rast dostići minimum, a zatim će ubrzavati“, ocenila je Ustjugova.
Ona je prenela i poruke iz Davosa da centralne banke paze da ne prestanu sa zatezanjem monetarne politike prerano, ali id a fiskalna politika treba da ostane restriktivna kako bi pomogla monetarnoj da se spusti inflacija.
„Treba naći model da se sprovede fiskalna konsolidacija uz što manji uticaj na privredni rats. To znači više novca za kapitalne investicije i stavljanje prioriteta na investicije koje imaju multiplikato na kraći rok i koje otvaraju prostor za privatne investicije. Takođe mere pomoći treba da budu ciljane, a ne široke, jer su one skupe i podstiču inflaciju“, poručila je Ustjugova.
Prema rečima Uroša Milosavljevića, direktora u KPMG, globalno istraživanje ove kuće na 1.000 direktora velikih kompanija pokazuje da će recesije biti ove godine, ali nisu složni oko toga kolika će ona biti.
Ispitani su izdvojili četiri oblasti koje će biti od važnosti ove godine.
To su ekonomsko okruženje, tehnologija, talensti, odnosno ljudi i ESG.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
