Šta očekuju privrednici u 2021. godini?

Najavljene su ogromne doze vakcina, koje doduše ne stižu obećanim tempom, ali bi trebalo da u prvoj polovini godine doprinesu suzbijanju pandemije. Planirane su nove kapitalne investicije, povećanje zarada u javnom sektoru, penzija, novo zapošljavanje. Tvrdi se da ćemo ostvariti i visok rast BDP-a, bićemo najbolji u Evropi, tako da nam deficit u budžetu pa ni sve veći javni dug neće predstavljati problem. Bar tako kažu. Ali, šta o mogućnostima u narednoj godini misle oni koji stvaraju dohodak i sebi i državi. Kakvi su njihovi poslovni planovi, sa koliko su ožiljaka izašli iz prethodne godine i da li se nadaju oporavku u novoj. Pitali smo privrednike i šta očekuju da uradi Vlada kako bi im olakšala poslovanje, kakve će biti prilike na svetskom tržištu i koliko će posledice pandemije uticati na domaći poslovni ambijent?

Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac Grupe

Ne pribojavam se zbog poslovanja u ovoj godini, Metalac je sposoban da se prilagodi novim uslovima i izađe sa najmanje ožiljaka. Dugo smo na tržištu, prilagođavali smo se od 90-ih godina, od vremena hiperinflacije, rata, sankcija… Mislim da firma ima dobar tim, da smo sposobni jako brzo da reagujemo, da nađemo rešenje ne uvek epohalno ali smo uspevali da održimo firmu. U planu za ovu godinu pošli smo od toga da će nam prvih šest meseci biti približno isti kao poslednje polugodište prošle. Očekujemo probleme zbog kovida, da će nam dnevno odsustvovati oko 25 odsto radnika, to je bio neki prosek u prošloj godini koji smo nadoknađivali prekovremenim radom. Ali ne mogu da kažem da sam nezadovoljan. Održali smo likvidnost, redovno isplaćujemo plate, napravili neku dobit, u zadnjih šest meseci vratili su nam se kupci iz Nemačke, Amerike, Engleske, Rusije koji su se povukli u prvoj polovini godine. Nešto ozbiljnije planiranje predviđamo u drugoj polovini 2021. kada verujem da ćemo moći da računamo na neki razvoj, veće poduhvate na domaćem i inotržištu. Od države ne očekujem neku veću pomoć, mislim da nema ni mogućnosti ali ako obim korone bude kao poslednja tri meseca, trebalo bi da se razmisli o reprogramu poreza i doprinosa na plate koji su prošle godine bili odloženi.

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke

Nakon jedne u svakom smislu specifične godine, zaista verujem da će 2021. za sve nas biti bolja, srećnija i uspešnija. Ponosan sam na svoj tim zbog svega što smo uspeli da uradimo ove godine i nadam se da ćemo u sledećoj uspeti da se vratimo pre svega normalnom životu i poslovanju, što je svima najvažnija novogodišnja želja. Nakon akvizicije Komercijalne banke od strane NLB Grupe, nas u NLB Banci čeka godina vrednog rada na integraciji dve banke sa jedne i efikasne usluge za klijente sa druge strane, puno profesionalnih izazova na koje ćemo umeti da odgovorimo. Svakako ćemo morati da razmišljamo i o novim načinima da podržimo svoje klijente, posebno u ovom još uvek nestabilnom periodu, kako bismo na najbolji način izašli u susret njihovim potrebama, posebno kada su u pitanju oni koji su najviše osetili posledice krize izazvane pandemijom. Tom pitanju pristupamo odgovorno, ne samo poslovnim aktivnostima, već i projektima u domenu društvene odgovornosti kojima želimo da podržimo zajednicu u kojoj poslujemo.

Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Naša očekivanja su veoma specifična i sve što smo radili u 2020. godini u datim okolnostima, radili smo sa idejom da iz prizme izbacimo Kovid. Mi smo 2020. godinu u velikoj meri posvetili strategijskim pitanjima i ključnim strategijskim potezima za koje verujem da će biti veliko iznenađenje za naše tržište. Za Beogradsku berzu 2021. godina će biti prekretnica imajući u vidu teške radove i duboke promene koje smo sproveli u 2020. iskoristivši pandemiju korone.

Strategijske promene su dvostruke. S jedne strane tiču se regulative, a s druge unapređenja poslovnih kapaciteta Berze. Imajući u vidu osetljivost materije, u ovom trenutku ne bih mogao više od toga da kažem.

Milan Knežević, privrednik

Privredna kretanja u novoj godini biće determinisana posledicama pandemije koje će se manifestovati kroz otpuštanja radnika i privremeno i trajno zatvaranje firmi. Naivno je bilo uverenje da pandemija ima obeležje vremenske nepogode i da će sve biti kao i ranije kada kriza prođe. Najveći broj malih preduzetnika posluje po principu: mesečni prihodi jednako mesečni rashodi i ako se nešto uopšte zaradi. Sudbinu malih firmi dele kompletne porodice. Preduzetnici za svoj biznis odgovaraju privatnom imovinom što im dodatno otežava situaciju. Ako ne postoji poslovna aktivnost samo nekoliko dana, preduzetnici ne mogu sanirati poslovanje. Kriza neće tako olako proći a saniranje posledica pandemije trajaće najmanje dve godine.

Privreda ulazi u novu godinu iscrpljena i opterećena ogromnim finansijskim obavezama. Pristižu na naplatu poreski krediti, pada rapidno tražnja u velikom broju sektora. Zimska sezona je skuplja za troškove grejanja što predstavlja dodatni pritisak za privredu. Ekonomski je neumesno govoriti o posledicama pandemije sve dok ona traje. Izvesno je da će otpuštanja radnika biti znatno veća i da će se ogroman broj preduzetnika odlučiti na zatvaranje biznisa ne samo zbog trenutnih posledica nego zbog ogromne poslovne neizvesnosti u naredne dve godine. Besmisleno je stimulisati privrednike na kreditno zaduživanje kad ne postoji privredna aktivnost. To je kao da vam neko nudi materijal da okrečite kabine torpedovanog broda.

Mislim da je sve manje snage da se brod remontuje.

Velimir Gavrilović, direktor Energia Gas and Power

Energetska tranzicija će se nastaviti još intenzivnije u Novoj godini. Širom Evrope će biti nastavljeno isključivanje termocentrala iz upotrebe. Počeće da proizvode električnu energiju novi obnovljivi izvori, koji su već izgrađeni. Nastaviće se investiranje u vetroparkove, solarne elektrane i ostale obnovljive izvore energije. Građani evropskih država ne žele da udišu zagađen vazduh i spremni su za ovu energetsku tranziciju. Srbija i okolne zemlje u tome kasne. Štaviše, povlače se i neki retrogradni potezi, kao što je izgradnja novih termoelektrana u Srbiji (Kostolac B3), koje su najveći zagađivači vazduha. Na kraju će račun za ovakve poduhvate platiti poreski obveznici, uvećavanjem troškova zdravstvenog sistema. Takođe, Evropska unija će nastojati da uvede izvozne, „CO2 takse“ za robe koje su u Srbiji proizvedene korišćenjem struje iz prljavih tehnologija, pa će srpska roba biti nekonkurentna na tržištima EU. Ako ne uđemo u energetsku tranziciju promišljeno i brzo, štete će imati i građani i privreda.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije

Država je domaćoj operativi obećala da će imati značajnu ulogu u građevinskim projektima koji treba da se realizuju do 2025. godine. Shodno tome, u nastupajućoj godini od države kao najvećeg investitora očekujem da će dodeljivati ulogu glavnog izvođača domaćoj operativi u svim velikim građevinskim projektima koje će finansirati. Samo takav pristup će omogućiti opstanak srpske građevinske industrije, a domaća operativa je od velike važnosti za funkcionisanje svake države. Ako domaća građevinska industrija bude dobijala poslove to će joj omogućiti da ostvaruje dobit iz koje će državi plaćati poreze, redovne zarade zaposlenima i što je najvažnije zapošljava novu radnu snagu. Stabilan položaj srpske građevinske industrije će kadrove koje školujemo zadržati u zemlji a znamo da oni sada trbuhom za kruhom odlaze u inostranstvo gde imaju bolje plate i uslove za rad.

Toplica Spasojević, predsednik ITM Sistema

Očekujem da će se privredna aktivnost u Srbiji u narednoj godini vratiti na nivo iz 2019. godine. U prvom kvartalu može da bude problema poput onih iz ove godine, ali u drugom, trećem i četvrtom kvartalu će biti beležen privredni rast. Privreda u Srbiji nije toliko vezana za zbivanja u inostranstvu pa će i to biti jedan od razloga brzog oporavka. Kada to kažem prvenstveno mislim na sektore u kojima je i biznis kojima se ja bavim, a to je poljoprivreda i energetika. Reč je o sektorima u kojima država igra važnu ulogu a epidemija korona virusa nije napravila štetu kao u nekim drugim oblastima poput hotelijerstva, ugostiteljstva, turizma i tako dalje. Zbog toga i očekujem da u poljoprivrednom i energetskom sektoru u narednoj godini definitivno dođe do privrednog rasta.