Šta podrazumeva šesti paket sankcija EU Rusiji i kako utiče na Srbiju?

Evropska komisija je, naime, zabranila uvoz ruske nafte u Evropsku uniju koji se odvija preko luka, uz izuzeće dve članice koje su to tražile, Hrvatske i Bugarske. Izuzeće od ove odluke doneto je i za zemlje koje se ruskim “crnim zlatom” snabdevaju preko naftovoda “Družba” i tu privilegiju će koristiti Mađarska, Češka i Slovačka, uz uslov da nakon osam meseci više ne mogu da prodaju naftne derivate proizvedene od ruske nafte članicama Evropske unije i trećim državama.

Naftna industrija Srbije, “crnim zlatom” se snabdeva Jadranskim naftovodom (Janaf), koji prethodno “pune” tankeri iz luke Omišlj. Takvu mogućnost, ako je reč o ruskoj nafti, neće moći da koristi nakon šest meseci koliko je ostavljeno zemljama članicama Evropske unije za implementaciju odluke Evropske komisije o zabrani uvoza iz Rusije. Međutim, to ne znači da će Srbija ostati bez sirove nafte potrebne za proizvodnju naftnih derivata zbog toga što uglavnom uvozi naftu iz drugih zemalja.

Naime, uvoz ruske nafte u našu zemlju dostiže nivo od oko 16 odsto. NIS za potrebe Rafinerije nafte Pančevo uvozi 45 odsto “crnog zlata” iz Iraka, 10 odsto iz Kazahstana i jedan odsto iz Norveške, dok je oko 23 odsto nafte iz domaće proizvodnje. I stručna javnost ističe da će NIS moći da nastavi sa uvozom neruske nafte preko Janafa kao i da srpsko tržište naftnih derivata neće trpeti zbog šestog paketa sankcija Evropske unije uvedenog Rusiji.

– S obzirom da NIS već u ovom trenutku uvozi značajne količine nafte čije poreklo nije iz Rusije, konkretno iz Iraka i Kazahstana, ne može se reći da sankcije uvedene za transport ruske nafte morskim putem predstavljaju problem za tu kompaniju. Jednostavno, imaće dovoljno nafte za proizvodnju naftnih derivata iz drugih izvora. Neće problema imati ni zemlje Evropske unije zbog toga što su one kojima bi embargo naneo štetu izuzete, odnosno i dalje će moći da uvoze rusku naftu. Mađarska je zemlja koja je u prvom redu insistirala na tome. Iako je bilo načina da se naftom snabdeva i na drugačije, Budimpešta je tražila da naftovod budu izuzet iz sankcija jer je ruska nafta koju dobija kroz “Družbu” znatno jeftinija što omogućava nižu cenu naftnih derivata na benzinskim pumpama u toj zemlji – objašnjava ekspert za energetiku Goran Radosavljević.

Prema njegovim rečima, šesti paket sankcija Evropske unije predstavlja prvi pravi udar na finansije Moskve koja će izgubiti znatna sredstva koja je inkasirala prodajom nafte u Evropi. Te količine, ističe naš sagovornik, Rusija će moći da proda na azijskom tržištu ali po nižoj ceni, što će svakako predstavljati gubitak za ruske naftne kompanije.