Šta se dešava sa obećanjem Darije Kisić da će porodiljsko odsustvo biti produženo?

Demografska slika Srbije menja se beležeći iz godine u godinu negativan trend pada broja stanovnika.

Iz tog razloga država je najavila meru koja bi predstavljala pomoć porodici, a to je da se za prvo dete porodiljsko odsustvo produži sa 12 na 15, a za drugo sa 15 na 18 meseci.

Najavom novog zakona, za sprovođenje pomenute mere predviđeno je da država iz budžeta izdvoji dodatnih 8,4 milijardi dinara.

Kako je ministarka nagovestila u decembru, još tada su započete izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Prema njenim rečima, ostalo je da procedure prođu u Skupštini, pa da krene implementacija.

Međutim, posle decembra niko od nadležnih više ne pominje produžetak bolovanja. To potvrđuju i organizacije koje se bave pravima žena ali i poslodavci.

Zašto se na implementaciju pomenutih izmena zaboravilo, nije poznato. Prema rečima Jasmine Mihnjak, urednice portala „Bebac“, generalni utisak je da su nadležni od ove mere odustali.

„Bilo je komentara da je do toga došlo jer su mame tražile nešto drugo. Takođe, da su od trajanja odsustva veći problem porodilišta. Ne postoji konkretno objašnjenje zašto se obećanje zaboravilo, ali je sigurno da od toga, za sada, nema ništa“, kaže Mihnjak.

I Tatjana Macura iz udruženja „Mame su zakon“ potvrđuje da je produžetak odsustva za sada ostao na nivou najave.

„Udruženje se drži zahteva da se produži porodiljsko odsustvo, ali što se tiče samog Ministarstva i Vlade Republike Srbije, postoji samo najava od prethodne godine. To ne znači da implementacije mere neće biti. Postoji mogućnost da nadležni smatraju da u ovom momentu nema dovoljno sredstava u budžetu da se zakon primeni. Međutim, žene već na komisijama dobijaju produžetke odsustva sa posla radi nege deteta, koji u proseku traju oko četiri meseca. To znači da država ipak ima obavezu prema mamama u tom periodu. Stoga ne smatramo da su finansijska sredstva „opravdanje“ za nesprovođenje najave iz decembra“, kaže naša sagovornica.

Macura dodaje da žene uprkos tome neretko produže odsustvo, neke uspešnije, neke manje uspešno, za šta država, prema zakonima koji su na snazi, ima obavezu da ih isplati.

„Kada dete ne prohoda ili ne progovori na vreme, mame odlaze na komisiju koja im produži odsustvo sa posla. Taj produžetak u proseku bude oko četiri meseca, te država ima obavezu da isplaćuje naknade, pa obrazloženje da su finansijski razlozi ti koji koče realizaciju mere, nije utemeljeno“, dodaje ona.

Prema rečima naše sagovornice, svakog dana udruženju „Mame su zakon“ stigne najmanje deset mejlova od žena koje se interesuju da li će odsustvo biti produženo.

„Svaki dan po nekoliko žena pita šta se dešava sa obećanjem. Postoji veliko interesovanje da li će mera stupiti na snagu. To ne znači da naše žene ne žele da rade, već da dolaze u situaciju da moraju održavati balans između toga kada im dete objektivo kreće u vrtić, a kada se završava period nege deteta. Ovo je obično razlika od par meseci, što država treba de facto da prepoznaje i u propisima. Koji je smisao povratka majke na posao, ako će platu dati da bi joj neko čuvao dete“, napominje Macura.

Kako ističe, kada je u pitanju povratak na posao i slanje deteta u vrtić, nije sve crno-belo, već neretko postoje razni razlozi zbog kojih deca ne mogu krenuti u obdanište.

„Nekada su prehlađena ili imaju drugi problem te lekari neće da rizikuju da im daju vakcine u određenom periodu. Postoji niz drugih zakona koji nemaju veze sa porodiljskim odsustvom a koji ograničavaju majku da se vrati na posao. Kada žene imaju objektivan razlog za odsustvo, to u zakonu treba prepoznati. A ne da jure komisije pa i veze za komisiju. Zakon je dovoljno fleksibilan da, ako se poveća broj meseci odsustva, žene se mogu vratiti na posao i pre isteka tog roka“, dodaje Macura.

Naposletku, predstavnica Udruženja naglašava da bi se predložena mera, ukoliko bi bila usvojena, odnosila na sve žene koje rade, bez obzira da li samostalno obavljaju delatnost, imaju ugovor o radu ili su na fleksibilnim ugovorima.

„Konvencija o zaštiti materinstva ne prepoznaje žene koje rade podeljeno kao što to naši zakoni čine, već samo žene koje rade. U tom smislu bi sve ostvarile ista prava“, zaključuje Danasova sagovornica.

Ni poslodavcima nije najjasnije zbog čega je ovaj zakon stavljen pod tepih, ali ni iz kog razloga organizacije koje se bave ženskim i zdravstvenim pravima – ne reaguju.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije napominje da je redovna praksa u Srbiji da se nešto obeća, pa zaboravi, ili se realizuje tek godinama nakon najave. Takođe dodaje da poslodavci ne bi imali ništa protiv pomenute mere, jer u svakom slučaju produžetak odsustva plaća država.

„Nijedan poslodavac nema pravo da reaguje pogrešno ukoliko trošak preuzima država. Primena zakona ne bi trebalo da bude problem poslodavcima jer je trudničko bolovanje na teretu države. Poslodavac je u međuvremenu našao zamenu te mu nije bitno da li će trajati par meseci duže“, zaključuje Atanacković.

Na pitanja Danasa o tome šta se dogodilo sa najavljenim izmenama, kao i da li se one mogu očekivati u narednom periodu, ni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju kao ni Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije odgovorilo do zaključenja ovog teksta.

Iznosi roditeljskog dodatka

Roditeljski dodatak za prvo dete iznosi 345.399 dinara i isplaćuje se jednokratno. Za drugo dete iznos je 306.389 dinara i isplaćuje se u 24 rate po 12.766 dinara. Takođe, za drugo dete jednokratno se daje još 115.133 dinara.

Roditeljski dodatak za treće dete iznosi 1.838.333 dinara – 120 rata po 15.319 dinara. Takođe, za treće dete jednokratno se daje još 115.133 dinara.

Roditeljski dodatak za četvrto dete iznosi 2.757.499 dinara i isplaćuje se u 120 rata po 22.979 dinara.