Šta se dešava sa „regionalnim čudom“, fabrikom vakcina u Zemunu?

Nakon velikih obećanja, zatišje o probijenim rokovima i rastu troškova. Zbog čega je izgrađena i zašto ne radi Fabrika vakcina? Nadležni ćute.

Srbija je sa partnerima iz Kine i Arapskih Emirata u septembru 2021. godine investirala u fabriku za proizvodnju Sinofarmove vakcine protiv kovida.

„Ovde ćemo uskoro da krenemo sa punjenjem Sinofarmove vakcine, za godinu i nešto dana, sa kompletnom komponentom za vakcinu“, najavio je predsednik Vučić prošle godine.

Uveravao je predsednik, ali se za godinu dana od makete doguralo do kompleksa zgrada, čija gradnja je spolja naizgled gotova. Otvaranje pogona se više ne pominje, piše N1.

U privrednoj zoni kod zemunskog naselja Soko salaš stoji građevina čiji je pogon za pakovanje trebalo još u aprilu da isporuči prve Sinoforamove vakcine, a pogon za proizvodnju u 2023. godini dostigne kapacitet od čak 40 miliona vakcina. Fabrika je prvo trebalo da podmiri potrebe Srbije, a da potom vakcine krenu u region i svet. Godinu dana od početka gradnje, građevina stoji, u međuvremenu su i rokovi probijeni i troškovi porasli, a proizvodnja vakcina nije počela.

Kao i kod izgradnje kovid bolnica i nabavke medicinske opreme, postupak je vođen po ubrzanim procedurama. Ministarstvo odbrane je tender sprovelo bez javnog poziva, po pregovaračkom postupku. Izgradnja fabrike i propratne infrastrukture je dodeljena privatnoj firmi Termomont, a u decembru je osnovana kompanija Life Biotech za proizvodnju vakcina u većinskom vlasništvu arapskog Hayat Biotech-a.

„Uvek je to išlo pod mantrom da to mora jako brzo da se završi, da je ta brzina razlog zašto je to netransparentno, zašto nema konkurencije, zašto se ništa ne objavljuje. Ukoliko pogledamo dokumentaciju koja se tiče izgradnje fabrike, isto to se pominje, da je fabrika vrlo hitna zbog pandemije i da mora što pre da bude gotova“, kazala je Katarina Baletić iz Nove ekonomije.

Srbija je na osnovu javnih nabavki do sada investirala najmanje 47 miliona evra, dok ulaganja i obaveze stranih partnera nisu poznata. Sa udelom od 33 odsto u vlasništvu kompanije za proizvodnju, država je pristala na manja ovlašćenja, a pripašće joj trećina ukupnih prihoda.

„Srpski direktor nema pravo da sam potpisuje odluke, uvek mora da ima supotpis nekog od inostranih direktora. Takođe, Srbija ne može da odluči da samostalno izađe iz investicije. Za to postoji rok od tri godine od završetka projekta. Čak i tada, ako želi da izađe iz investicije, mora da ima saglasnost od inostranog partnera. Sa druge strane, ukoliko Hayat Biotech želi da izađe iz investicije i iz projekta, može da zahteva od Srbije da i ona proda svoj udeo“, navodi Baletić.

Pod kakvim uslovima je Srbija investirala u Fabriku vakcina, zbog čega još nije počela proizvodnja i postoji li potražnja za tim lekom – na pitanja N1 nisu odgovorili iz Ministarstva zdravlja, IZJZS Batut, RFZO-a, kompanije Life Biotech, kao ni gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.