Šta se do sada zna o „pandi na struju“ koja će se proizvoditi u Kragujevcu?

Juče su ministarka privrede Anđelka Atanasković i Silvija Verneti, izvršna direktorka FCA Srbija i direktorka globalne korporativne kancelarije kompanije Stelantis u okviru koje je i Fijat, potpisale ugovor o finansiranju proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu. Ova investicija iznosiće 190 miliona evra od čega je 48 miliona ulaganje Republike Srbije. Inače, država je vlasnik 33 odsto zajedničke kompanije.

Proizvodnja novog kompaktnog električnog automobila koji tek treba da bude imenovan, kako je juče rekao Karlos Tavareš, predsednik Stelantisa, u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, počeće polovinom 2024. godine.

Tavareš je istakao da fabrika takođe može da bude konfigurisana tako da podrži potencijalne dodatne količine drugog vozila.

„Ova nova platforma namenjena za električna vozila odgovaraće savršeno proizvodima iz A, B i C kategorije i unaprediće efikasna i čista rešenja za gradsku mobilnost naših brendova“, rekao je Tavareš.

Stelantis je ranije predstavio svoju strategiju „Dare forward 2030“, prema kojoj će do 2030. godine polovina automobila biti električna, a do 2038. modeli kompanije će dostići nultu emisiju ugljen dioksida.

Iako nije zvanično objavljeno koji će se model proizvoditi, još odranije se spekuliše da bi to mogla biti fijat panda i to na platformi Centoventi (120 – povodom 120. godišnjice Fijata) predstavljenoj 2019. godine.

Radnici Fijata sada očekuju da vide šta će biti sa njima. Zoran Miljković, predsednik Sindikata u Fijat plastiku, koji je inače sada u štrajku, očekuje da za desetak dana znaju na čemu su.

„Sada je neizvesnost među zaposlenima, čekamo da vidimo šta će biti.“

Tavareš je imao sastanak sa menadžmentom fabrike. Po nama, nema logike da se otpuštaju ljudi, a za godinu i po-dve ponovo da se zapošljavaju. Neke nezvanične informacije koje smo čuli su da će određeni broj ljudi slati u fabrike u Poljskoj i Italiji dok se ovde ne postavi sve za proizvodnju“, napominje Miljković.

Prelazak na električnu mobilnost je strategija na nivou Evropske unije i važan deo cilja da se do 2030. godine smanje emisije gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto, a da cela Unija postane klimatski neutralna do 2050. godine.

Otud, proizvodnja električnog modela u Kragujevcu deluje logično, mada nekoliko stvari kod ekonomista izaziva obazrivost.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da mu je teško da oceni ovaj događaj, jer nije jasno da li je ovo dogovor ili ugovor.

„Koliko sam ja video napravljen je dogovor o proizvodnji električnog automobila, a potpisan ugovor o finansiranju. U ugovoru treba da stoje neki elementi kao što je, šta se proizvodi, ko ima koje obaveze, do kada traje itd. Ovako se daju neke pare, a ne zna se ni šta će se proizvoditi. S obzirom šta smo sve slušali o proizvodnji Fijata u Kragujevcu prethodnih godina, o novim modelima, redizajnima… a ovamo su sa izvoza od 1,5 milijardi dolara spali na proizvodnju 10.000 ili 15.000 automobila godišnje“, oprezan je Savić.

Druga stvar koja izaziva oprez je visina investicije. Prema mišljenju Savića 190 miliona evra za proizvodnju novog modela deluje jako malo.

„Za ozbiljnu investiciju to je malo novca, posebno kada to uporedimo sa prvom investicijom Fijata 2009. godine. Pitanje je da li postojeća oprema i alati mogu da se koriste u proizvodnji električnog auta. Nisam siguran da mogu“, smatra Savić.

I Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, takođe podseća da 13 godina imamo fabriku Fijata u Kragujevcu u kojoj posle prvog modela ništa novo nije proizvedeno iako je svašta najavljivano.

„S obzirom na visinu investicije, moramo da vidimo da li će se proizvoditi nekoliko desetina hiljada vozila ili će to biti prava masovna proizvodnja koja će zaposliti sve kapacitete i ljude. Posle tolikih ulaganja i gradnje auto-puta, pruge, finansijskih ulaganja države, da se pravi nekoliko desetina hiljada, mislim da ne bi bilo zadovoljavajuće“, napominje on.