Šta se krije iza nestašice šećera u prodavnicama u Srbiji i odluke da se ograniči cena ove namirnice u svim pakovanjima

Vučić je to poručio iz Davosa u kom se trenutno nalazi, a posle nekoliko dana nestašice šećera u prodavnicama širom Srbije. I on je, kao i pojedini proizvođači šećera, poručio građanima da Srbija ima dovoljno šećera, a zbog čega je došlo do nestašice u radnjama postoje razne teorije – od toga da su se trgovci i proizvođači dogovarali, da je u ovom periodu godine pojačana potražnja zbog spremanja zimnice, da je ograničavanje cene ovog proizvoda od starta bilo nepotrebno.

Jednu od njih izneo je i Vučić.

U Srbiji je, istakao je on, zaštićena cena šećera u pakovanju od jednog kilograma i onda oni koji rade sa šećerom, poput pčelara ili destilera, dogovore sa poslovođama da kupe veće količine tog jeftinijeg šećera. Zbog toga će, naglasio je, biti zaštićena cena šećera bez obzira na pakovanje.

„Razgovarali smo sa vlasnicima dve šećerane i 20 trgovinskih lanaca i verujem da će to sve biti u redu“, rekao je Vučić.

Da šećera ima dovoljno tvrde i proizvođači šećerne repe, a jedan od njih Zoran Matijević iz kompanije Matijević agrar je za N1 rekao da je problem sa kojim se suočavaju cena.

“Realna cena šećera je 110 dinara bez PDV-a, a u radnjama je aktuelna cena dosta niža, kreće se oko 85, 86 dinara za kilogram”, rekao je Matijević.

On smatra da je aktuelna povećana potražnja delimično i veštački izazvana i da potrošači stvaraju zalihe, ali i da postoje i slučajevi zloupotrebe, odnosno šverca šećera, što negativno utiče na stanje na tržištu.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da je prilikom donošenja odluke o ograničavanju cena zanemarena činjenica da se to odnosi samo na pakovanja od jednog kilograma što je dalo mogućnost ljudima koji su skloni marifetlucima da kupuju džakove od 50 kilograma i kilogram sada naplaćuju 18 dinara, umesto 80 ili 90 dinara.

“Šećer možda treba skinuti sa spiska proizvoda koji su pod najvišim nivoom kontrole imajući u vidu da prerađivači, konditorska industrija, svi oni imaju drektne ugovore sa šećeranama i nisu ni obuhvaćeni ovim merama”, kaže Prostran i napominje da je nestašica sada najverovatnije izazvana nedovoljnom analizom vlade kada je utvrđivala najviši nivo cene šećera.

Ne možete tržište da smirite za tri dana, napominje on, i kaže da šećera danima nije bilo, a da su neke radnje ograničile na dva kilograma po kupcu.

“Predsednik najavio da će iz robnih rezervi pustiti 260 tona, ali morate imat jedan period od možda nedelju dana da se tržište oporavi, moraju da se puni trgovinski lanci, da narod vidi da toga ima, da se uveri da je neko namerno pustio vest da šećera nema”, kaže Prostran i dodaje da je u ovakvim uslovima u svetu svako uznemiravanje potrošačima ustvari atak na čoveka.

Najveći je problem, ističe on, što najveću cenu plaća potrošač, a najgore je što se mali budžet iscrpljuje kupovinom 10 ili 15 kilograma šećera.

“To je taktika da takvim vestima prvo unervozite potrošača, a onda mu izbijete svaki dinar da bi on kupio nešto što mu ne treba, jer danas jedna tročlana porodica za mesec dana potroši dva kilograma šećera u proseku”, kaže Prostran.

Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Beograda kaže da informacije koje dobijamo nisu bliske istini i da je činjenica i da je ovo period kada je povećana potrošnja šećera zbog spremanja zimnice.

“To je dovelo do veće potrošnje, i to je nešto što uz svu situaciju zloupotrebljavaju trgovci, proizvođači i država jer sve tri strane imaju interes da cene budu veće”, napominje Bogosavljević.

Činjenica je, kako kaže, da svi ostali teret prenose na potrošače, samim tim tako što će povećati cene.

“Država ima instrumente ako hoće da to reši, čekam da vidim šta će uraditi sa zakonom o robnim rezervama, hoće li one biti u funkciji stabilizacije cena ili će biti opet maska iza koje se kriju dogovori trgovaca, proizvođača, države ili koga sve ne, a uvek na štetu potrošača”, ističe Bogosavljević.

Prva Uredba o ograničavanju cena osnovnih životnih namirnica usvojena je novembra prošle godine i tada su cene šećer kristala, brašna tip T-400, jestivog suncokretovog ulja, svinjskog buta i UHT mleka sa 2,8 procenata mlečne masti zamrznute na nivo od 15.novembra 2021. godine.

U februaru je ta Uredba produžena prvi put, a krajem aprila i drugi put i to na period od 60 dana, što ističe krajem juna.