Uredba kojom je nedavno Vlada Srbije proglasila Zlatibor za park prirode sa ciljem da se zaštite prirodni resursi tog područja izazvala je negodovanje opštine Čajetina, čiji predstavnici navode da je to još jedan u nizu političkih pritisaka na tu opozicionu varošicu.
Oni tvrde da ta lokalna samouprava i građani nisu bili konsultovani i informisani o tome šta za njih znači takav režim zaštite.
U vladinoj uredbi je navedeno da na području Parka „nije dozvoljeno obavljati radove i aktivnosti za koje se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode, utvrdi da mogu oštetiti populacije, zajednice i staništa biljnih i životinjskih vrsta, narušiti prirodne procese i ekološku celovitost područja ili značajno nepovoljno uticati na estetska i kulturno-istorijska obeležja područja i životnu sredinu“.
Ne sporeći potrebu zaštite prirodnih resursa Zlatibora, Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, smatra da je vladina uredba „neustavna, nezakonita, pa čak i kriminalna i politički motivisana“ i da je još jedan u nizu pritisaka centralne vlasti na Čajetinu, samo zbog toga što njome ne vladaju naprednjaci.
Stamatović za Danas kaže da namera aktuelne vlasti nije da zaštiti Zlatibor, već da je to uradila iz sasvim drugačijih interesa, dodajući da „tamo gde postoje interesi Aleksandra Vučića, njegovog brata i funkcionera SNS, nema nikakve zaštite, a potom navodi da se „grade hidroelektrane na Limu, da se gradi u nacionalnim parkovima Kopaonik, Stara planina i Tara, oko jezera na Kokinom Brodu i Sjenici, u zaštićenim zonama rečnih korita“, te da je „spomenik takve „zaštite“ Beograd na vodi“.
– NJihov interes je da na privatnim parcelama Parka prirode Zlatibor zabrane gradnju i da to zemljište kupe po niskim cenama. Kada završe taj kriminalni posao, ukinuće uredbu na isti način na koji su je i usvojili, što će im omogućiti da kupljeno zemljište, koje je bogato izvorištima voda, šumama i pogodno je za poljoprivredu, skupo prodaju ili da na njemu sami grade. To je njihov kriminalni plan, smatra Stamatović.
On je dodao da je indikativno i to što zaštitom nije obuhvaćeno 200 hektara zemljišta u centru Zlatibora koje koristi „Zlatibor-turist“, preduzeće koje je, kako je rekao, uz PK „Zlatibor“ primer kriminalne privatizacije.
– Bez ikakvih papira i bez plaćanja zemljišta i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, na državnom zemljištu PK „Zlatibor“ gradi mlekaru, a republičke inspekcije ne reaguju – navodi naš sagovornik.
Ocenivši da je uredba usvojena na nezakonit način, te da je odluku o proglašenje Parka prirode, uz prethodnu javnu raspravu, trebalo da usvoji Narodna skupština, on je najavio da će se opština Čajetina obratiti Ustavnom sudu Srbije. Na tvrdnje da su stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u septembru 2014. i u junu 2015. godine, razgovarali sa predstavnicima opštinske uprave o usklađivanju lokalnih razvojnih planova sa budućim granicama Parka prirode, Stamatović tvrdi da sa njim, predsednikom SO, Opštinskim većem i odbornicima niko o tome nije razgovarao.
– Sve je urađeno bez znanja lokalne samouprave. S druge strane, vlast uvek može da nađe nekoga iz opštinske uprave koji rade u interesu tajkuna. Kada je ove godine bila javna rasprava u Čajetini, ljudi nisu imali priliku da podnesu primedbe, jer nije uspela. Sve je to urađeno u tišini, a u tišini se sprovode kriminalna dela, ocenio je Stamatović i poručio:
„Sadašnja vlast se okrenula i protiv prirode, protiv naroda i protiv Boga, a nama ostaje da zaštitimo narod, da iskažemo građansku neposlušnost i nećemo poštovati tu uredbu.“
Čajetina, čiji je budžet po glavi stanovnika jedan od najvećih u zemlji posebno zbog prihoda od prodaje parcela na Zlatiboru koji privlači sve veći broj investitora, pa i onih koji bi da operu nelegalno stečene pare, što je čini veoma interesantnom političkim partijama, trpela je pritiske i ranijih republičkih vlasti. Spor sa naprednjacima razbuktao se pre dve godine, nakon što je lokalna samouprava sasvim slučajno otkrila da je Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, pokušala da bez naknade dodeli 2.312 hektara državnog zemljišta na Zlatiboru privatizovanom PK „Zlatibor“. Stamatović je alarmirao javnost, pa je ministarka bila primorana da povuče sopstvenu odluku, ali na nju se žalio PK „Zlatibor“ i spor oko tog zemljišta je još uvek pred sudom.
Stamatović, koji je u međuvremenu inicirao osnivanje političke partije Zdrava Srbija, kasnije je optužio to ministarstvo da odbijanjem da izda građevinsku dozvolu za izgradnju gondole od Zlatibora do Tornika opstruiše taj projekat, koji Čajetina sama finansira sa 13 miliona evra. Čajetina je dobila dozvolu u junu ove godine, ali samo za gradnju na poslednjoj stanici gondole – na Torniku.
Park prirode na 42.000 hektara
Uredbom je Park prirode Zlatibor svrstan u prvu kategoriju zaštite i zahvata površinu od skoro 42.000 hektara. Od ukupne površine Parka, 56,25 odsto je u privatnim vlasništvu, 43,3 odsto u državnom, a ostatak u javnom, društvenom, crkvenom i drugim oblicima vlasništva. Određena su tri stepena zaštite, a upravljanje Parkom je prepušteno JP Srbijašume.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
