Šta sme, a šta ne sme da se prenosi preko granice: Saveti Uprave carina

Na ova pitanja odgovorila je Uprava carina prikazujući stvarne primere ljudi koji su pravili carinske prekršaje.

“Nisam znao da treba da prijavim cigarete koje sam kupio za mnogobrojnu rodbinu u Nemačkoj“, objasnio je 37-godišnji putnik jednog autobusa na Gradini, kada su carinici 13. septembra 2023. godine prilikom kontrole u njegovim koferima i rancu pronašli, ni manje ni više, nego skoro 10.000 cigareta marki Karelija i Sobranje.

Na sličnu ideju su pre nekoliko dana pre toga došla i dvojica putnika koji su imali nameru da se ukrcaju na let za London na aerodromu Nikola Tesla. Oni su u svoj ručni prtljag uspeli da zapakuju čak 17.000 cigareta marke Malboro“, navodi se u saopštenju Uprave carine.

Oni upozoravaju da je količina akcizne robe koju putnici mogu da nose kao deo svog ličnog prtljaga ograničena svugde u svetu, bez obzira na to koliko rodbina u inostranstvu bila brojna ili lične potrebe velike.

„U najvećem broju slučajeva bude: „nisam znao da treba da prijavim“ ili „zaboravio sam da sam i to spakovao“, “ne znam odakle to tu“, “nije moje, poneo sam za druga“. Koliko ima načina krijumčarenja, toliko ima i izgovora. U takvim situacijama putnici uglavnom pokušavaju da opravdaju svoju ulogu u tome, ali onog momenta kada budete uhvaćeni u krijumčarenju opravdanja više nema“, kažu carinski službenici.

U ličnom prtljagu putnika se ne sme naći ni roba trgovačkog karaktera. Deo ličnog prtljaga mogu biti sve stvari koje su putnicima potrebne za vreme putovanja, što ne znači da putnik može da kaže da mu je za period od 15 dana bilo, na primer, potrebno skoro 150 kompleta trenerki.

„Upravo se to dogodilo 14. septembra na beogradskom aerodromu kada je iz Bukurešta doputovao putnik u čijem su prtljagu carinici tokom kontrole zatekli 99 trenerki marke Puma, 30 marke Polo, 10 marke Adidas i pet marke Lakosta. Takvi slučajevi se, bez obzira na izgovore putnika, tretiraju kao pokušaj krijumčarenja radi dalje preprodaje. Isto se odnosi i na slučajeve kada putnici u sred leta u prtljagu nose, na primer, bunde, pošto lični prtljag mora da bude u skladu sa prirodom i dužinom trajanja putovanja, sezonom…“, napominju oni.

Treba voditi računa o tome da se ograničenja ne odnose samo na akciznu robu, već i na prenos novca ili dragocenosti, kao i sve vrednije predmete kupljene u inostranstvu.

„Tako se 13. septembra na aerodromu Nikola Tesla jedan putnik našao u prekršaju, jer na ulazu nije prijavio novi laptop vredan preko 1.600 evra. On je doputovao letom iz Dubaija sa novim uređajem koji je zbog vrednosti morao biti prijavljen“, kažu u Carini dodajući da kada je reč o tehničkim uređajima, kao što su laptop, tablet ili fotoaparat, oni se takođe tretiraju kao deo ličnog prtljaga, ali samo ukoliko je reč o korišćenim, a ne novokupljenim uređajima u inostranstvu za koje se prilikom ulaska u našu zemlju plaćaju uvozne dažbine.

U slučaju da iz zemlje iznosite vredan uređaj sa namerom da se sa njim i vratite, savet je da prilikom izlaska iz zemlje takav uređaj prijavite, da biste dobili potvrdu koja će vam u povratku služiti kao dokaz da je taj uređaj prethodno iz zemlje iznet.

Da bi se neprijatnosti izbegle neophodno je da se putnici pre putovanja informišu o važećim propisima zemlje u koju putuju, a kada je reč o Srbiji preporuka putnicima je da se obrate carinicima kad god imaju dilemu da li nešto treba ili ne treba prijaviti.

„Savesne putnike koji robu prijave, carinici će uputiti kako da pravilno postupe i izbegnu rizik da im one budu privremeno ili trajno oduzete. Naime, ukoliko se radi o prijavljenoj robi čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, dažbine mogu da se plate i na licu mesta“, navodi se u saopštenju Uprave carina.

Isto pravilo o obaveznom prijavljivanju vrednije robe važi i za tranzitne putnike, kojima Srbija nije krajnje odredište, već kroz nju samo prolaze. Takvi putnici odmah po prijavljivanju vrednijih stvari dobijaju potvrdu o tome, na osnovu koje će moći bez ikakvih problema da iznesu pomenutu robu iz zemlje na nekom drugom prelazu.

Zahvaljujući međunarodnoj saradnji i svakodnevnoj razmeni informacija sa stranim carinskim administracijama, nije teško izdvojiti putnike koji sa sobom nose luksuzne predmete koje su upravo kupili u instranstvu i prethodno su za njih u drugoj zemlji uzeli povraćaj PDV-a.

Ukoliko se novokupljena roba odmah ne prijavi, već je carinik tokom pregleda otkrije, putnik se od tog trenutka nalazi u carinskom prekršaju i više nema mogućnosti da se predomisli i plati carinske dažbine.