„Odlična vest, ali nije čarobni štapić“: Šta Srbiji donosi investicioni kreditni rejting?

Srbija je prošle nedelje uspela da dobije dugoočekivani investicioni kreditni rejting, što je prvi u petak sa građanima podelio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Agencija „Standard and Poor’s“ (S&P) podigla je kreditni rejting Srbije sa BB+ na BBB- i time je naša zemlja prvi put prešla granicu i ušla među elitu, sa investicionim rejtingom.

Međutim, iako značajna vest, ovaj rang Srbija je dosegla kod jedne od tri agencije koje mere kreditni rejting.

Kod agencija Fič (Fitch) Srbija je još uvek na nivou BB+, što je jedan korak od investicionog rejtinga, dok je agencija Mudis (Moody’s) našu zemlju stavila u rang Ba2, što je dva koraka od investicionog rejtinga.

Srbija je ovim postala prva zemlja na Zapadnom Balkanu, koja nije članica Evropske unije (EU), koja je prešla taj prag i stigla do investicionog kreditnog rejtinga.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović za Danas naglašava da je to zaista dobra vest, ali „nije čarobni štapić“.

„To jeste pokazatelj da međunarodne institucije, uključujući i ovu agenciju, ocenjuju poboljšanje u celokupnim javnim finansijama i investicionoj klimi u Srbiji. Takođe, pridružili smo se grupi zemalja u kojima javne finansije i ekonomija teku normalno i izašli iz grupe najgorih. Ali to neće rešiti sve naše izazove“, ukazuje on.

Jevtović to objašnjava primerom da smo dobili značajnu peticu na pismenom zadatku, ali da je daleko polugodište, a još dalje kraj godine.

„Nama je potrebna stopa rasta od 4,5 do pet odsto i to da spojimo nekoliko godina. Mi dominanto baziramo naš model rasta na građevinarstvu do 2027. godine, a za to je potrebno pozajmljivati pare, dakle zato je ovo što se desilo pozitivno. Ali da li će to doprineti da mi postanemo visokorazvijena zemlja, neće“, smatra naš sagovornik.

Što se tiče ostale dve agencije za merenje kreditnog rejtinga, Jevtović veruje da će u nekom kraćem periodu i one uraditi isto i podići rejting Srbije.

„Mi beležimo deficite, ali ne idemo preko granice da bismo bili nestabilni. Međutim, teško je prognozirati koliko je ova pozicija sigurna, jer jedno geopolitičko iskakanje to može da poremeti, u danu sve može da nestane“, upozorava on.

Jevtović ponavlja da ovo jeste dobra vest, ali da su „problemi u našoj privredi strukturni i dublji, pre svega, reforma javnih preduzeća, povećanje kvaliteta zdravstva, obrazovanja i infrastrukture“.

Glavni broker „Momentum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić ističe da bi dobijanje investicionog rejtinga trebalo da bude podstrek za domaće kreatore privrednog ambijenta da ubrzaju reforme koje bi omogućile da ova bolja vidljivost naše zemlje na investicionoj mapi dođe još više do izražaja.

„Strani investitori su svakako važni, ali njih neće mnogo biti kada presuše subvencije, poskupi cena našeg rada ili nastupi period slabije globalne privredne aktivnosti. Stoga bi ovo pre svega trebalo da se shvati kao podstrek da se popravi domaći poslovni ambijent kako bi se omogućile veće domaće privatne investicije“, smatra on.

Prednost dobijanja investicionog rejtinga je, prema njegovim rečima, pre svega, bolja vidljivost naše zemlje na globalnoj investicionoj mapi i ulazak u širi krug investitora koji uopšte mogu da razmatraju ulaganje u naše obveznice.

„Takođe, moguće da će se ovime podstaći na razmišljanje neki investitori da sprovedu direktne investicije u našoj zemlji“, kaže Gujaničić.

On dodaje da mnogo faktora utiče na to kako će se dalje odvijati situacija po pitanju kreditnog rejtinga.

„Deo faktora ne zavisi od nas već od globalnih makroekonomskih okolnosti, pa bi bilo dobro da se usredsredimo na faktore koji su pod našom kontrolom, a oni se, pre svega, tiču unapređenja domaćeg investicionog ambijenta i reforme institucija“, ukazuje Gujaničić.

Naš sagovornik dodaje da je teško reći i šta će i kada uraditi druge agencije.

„Međutim, treba reći da je to oligopolsko tržište i veoma retko se dešavaju velika odstupanja među ovim glavnim igračima u vezi sa kreditnim ocenama“, pojašnjava Gujaničić.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović ističe da dobijanje investicionog rejtinga za Srbiju znači veći ugled zemlje i pouzdanost za investicione partnere.

„Takođe, to znači i bolje i pristupačnije uslove za operacije na finanasijskim tržištima, niže kamate, manje opterećenje obavezama, duže rokove otplate kredita i slično“, objašnjava on.

Potencijalno, prema njegovim rečima, ova vest znači još veći priliv kapitala iz inostranstva i veća ulaganja, a time i brži rast i razvoj zemlje.

„Što se tiće građana, oni neće, barem u prvim godinama, osetiti neki veliki dobitak, ali dugoročno se otvaraju perspektive za bolje poslove, rad u višim sferama industrije, a ne kao polukvalifikovana radna snaga, kao i jeftinije zaduživanje“, smatra Filipović.