Šta stoji iza pada prihoda od PDV-a? Fiskalni savet: Poslednji poziv za uzbunu

Među prihodima koji su prebacili plan nije i najizdašniji porez – porez na dodatu vrednost.

Naime, prema podacima Ministarstva finansija za prvih sedam meseci, prihodi od PDV bili su nominalno veći nego u istom periodu prošle godine za 1,9 odsto, a realno (kada se isključi uticaj inflacije) manji za čak 11,3 odsto.

Kada se uračuna avgust, nominalni rast naplaćenog PDV-a je tek nešto bolji, 3,5 odsto u nominalnom iznosu.

U rebalansu budžeta, Ministarstvo finansija je ocenilo da će u odnosu na plan iz originalnog budžeta prihodi od PDV biti manji za 4,8 odsto ili za 41,3 milijarde dinara.

Pad PDV-a kao najvećeg poreza na potrošnju može biti indikator kretanja u ekonomiji, a Ministarstvo finansija i Fiskalni savet, čini se, imaju oprečne stavove o tome.

Ministarstvo finansija ukazuje na incidentno visok rast potrošnje prošle godine zbog rata u Ukrajini, zbog dolaska velikog broja stranaca, kao i zbog panične kupovine građana početkom rata u Ukrajini, zbog čega je podignuta baza obračuna ovogodišnjeg rasta.

Međutim, Fiskalni savet, telo zaduženo za nadzor javnih finansija, upozorava da je sve slabija naplata PDV-a i da se povećava utaja ovog poreza.

„Smatramo da je pad očekivanih prihoda od PDV-a u rebalansu poslednji poziv na uzbunu da se odlučno pristupi izgradnji ljudskih kapaciteta Poreske uprave, kao i da se preispita dosadašnji rad Vladine radne grupe za borbu protiv sive ekonomije“, upozoravaju stručnjaci Saveta u oceni rebalansa budžeta.

Prema njihovoj oceni, pad prihoda od PDV-a, prvi nakon decenije uspešnog rasta, posledica je smanjenja efikasnosti poreske naplate.

„Iako je Fiskalni savet saglasan sa Ministarstvom finansija u pogledu jednokratnih izdataka za potrošnju tokom 2021. i 2022. godine, ovaj fenomen može samo delimično da objasni pad PDV prihoda.

Smanjenje prihoda od PDV u rebalansu nije samo rezultat manje potrošnje – već i nižeg stepena efikasnosti poreske naplate, bez obzira na nivo potrošnje.

Drugim rečima, za dati nivo potrošnje u Srbiji, poreska administracija ove godine nije uspela da naplati nivo prihoda od PDV-a koji je uspevala u prethodnih par godina. Ovaj negativan ishod je nažalost očekivan imajući u vidu izostanak izgradnje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi, tako da poreska administracija očigledno nije bila u stanju da se jednako efikasno izbori sa pokušajima PDV utaja (koje su verovatno bile dodatno izražene u uslovima usporavanja privredne aktivnosti)“, navodi se u oceni Saveta.

Danko Brčerević, glavni ekonomista u Fiskalnom savetu, podseća da je Fiskalni savet upozoravao da se još od kraja prošle godine vidi pad u naplati PDV-a.

„Pokušavali smo da komuniciramo sa Ministarstvom finansija, ali njihov stav je da su to privremeni efekti. Ne isključujemo tu mogućnost, ali već predugo traje. Za osam meseci imamo nominalni rast prihoda od PDV-a svega 3,5 odsto, a istovremeno inflaciju od 12,5 odsto. PDV prihodi bi trebalo bar toliko da rastu, jer je, po podacima Zavoda za statistiku, realna potrošnja bila oko nule. I ostali pokazatelji kao što su plate ukazuju na to“, objašnjava Brčerević.

Prema njegovim rečima, nema sumnje da je povećana utaja poreza, a njihovo objašnjenje nalazi se u slabo funkcionalnoj Poreskoj upravi.

„Poreska uprava sa ovim brojem ljudi više ne može. Došli su do toliko niskog nivoa broja zaposlenih da im je teško da kontrolišu, a istovremeno zbog ekonomskog usporavanja, preduzeća su motivisanija nego ranije da utaje porez“, ocenjuje Brčerević.

Prema analizi Fiskalnog saveta, zaposleni u poreskoj administraciji u Srbiji više su opterećeni u odnosu na poreske uprave u sličnim zemljama.

Na jednog zaposlenog u Poreskoj upravi u Srbiji dolazi 1.584 stanovnika, dok je prosek za uporedive zemlje CIE oko 950 stanovnika. Osim toga broj zaposlenih poreznika se smanjuje iz godine u godinu. U 2015. godini iznosio je oko 5.200, u 2018. oko 4.650, da bi na kraju 2022. bilo oko 3.700 stalno zaposlenih u PU, što je za četiri prethodne godine smanjenje za više od 20 odsto.

Ograničenjima PU tu nije kraj. Starosna struktura zaposlenih je izrazito nepovoljna, gotovo polovina radno angažovanih u poreskoj administraciji je starija od 50 godina, a ispod dva odsto zaposlenih je mlađe od 35 godina.

Na kraju, Poreska uprava zapošljava osetno manje inspektora od predviđenog zvaničnim dokumentima. Za inspektore terenske kontrole u 2022. godini popunjenost sistematizovanih radnih mesta bila je svega oko 55 odsto, pošto je angažovan 661 inspektor, naspram sistematizacijom definisanih 1.165.