Šta stoji iza podele dodatnog novca punoletnim građanima krajem godine?

Nakon deljenja po 100 evra prošle godine, u paketu pandemijske pomoći za ovu godinu predviđeno je da se isplati po 60 evra uz još po 50 evra penzionerima. U maju je već isplaćena prva runda od po 30 evra. Tako će ove godine, ne računajući onih 3.000 dinara za vakcinisane, punoletni građani koji nisu u penziji dobiti po 80 evra, a penzioneri 130 evra.

„Imam veliku i važnu vest. Imali smo sastanak Ana, Siniša i ja i doneli smo odluku da građanima damo još po 20 evra u decembru. Tako da će penzioneri ta četiri meseca od septembra do decembra dobiti 100 evra na poklon od države, a da će svi ostali građani koji su se prijavili, a daćemo mogućnosti i dodatne prijave za ovih 20 evra u decembru, dobiti 50 evra“, rekao je Vučić.

On je rekao da je odluka o dodatnih 20 evra doneta zbog dobrih rezultata, jer se očekuje da u julu imamo preko 200 miliona evra suficita u budžetu.

Prošle godine pomoć od 100 evra bila je isplaćena za tačno 6.118.911 građana i ukoliko pretpostavimo da se i ove godine toliko ljudi prijavi to znači da će iz budžeta biti plaćeno dodatnih 122 miliona evra.

Javnost je prilikom objavljivanja radosne vesti ostala uskraćena za razloge za dodelu novca, sem „zato što možemo“. Da li je privredi potrebna stimulacija sa strane tražnje kako bi građani većom kupovinom podstakli proizvodnju roba i usluga? Da li se domaćinstva nalaze u problemima zbog pandemije i krize pa im je potrebna pomoć kako bi obezbedili egzistenciju?

Što se tiče prvog pitanja, ekonomija je u prvom tromesečju ostvarila rast od 1,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine što je ocenjeno kao veliki uspeh s obzirom na visok rast (od pet odsto) u tom periodu prošle godine. Gotovo sve domaće i međunarodne institucije su složne oko procene da bi realni privredni rast ove godine mogao iznositi oko šest odsto. Dobra je okolnost da ukoliko zaista tako dobro ide javnim finansijama neće biti potrebe za dodatnim zaduživanjem. Loša je što se taj novac neće iskoristiti za smanjenje deficita i samim tim manje zaduživanje. Prošle godine zabeležen je rekordan deficit usled borbe sa pandemijom od 3,7 milijardi evra ili čak 8,1 odsto BDP-a. Za ovu godinu rebalansom budžeta planiran je jedva nešto manji deficit od 3,5 milijarde evra (6,9 odsto BDP-a).

Profesor Ljubomir Madžar ističe da naša privreda nikada nije patila od nedostatka tražnje.

„Ako smo nečega imali viška to je tražnja. To se najbolje vidi kada se pogleda trgovinski deficit koji pravimo. Ovo će pre dovesti do pritiska na cene nego do rasta proizvodnje“, ocenjuje on.

Mihailo Gajić, glavni ekonomista Libeka, dodaje da ako privredi ide dobro i ako se očekuje rast od pet ili šest odsto, onda nije potrebna dodatna stimulacija.

„Čak i da treba, već je utvrđeno da je nizak multiplikativni faktor, odnosno da će veći deo tog novca otići na uvoz, a ne na rast domaće proizvodnje“, smatra Gajić.

Da li je onda egzistencija građana ugrožena, pa će im značiti još po 20 evra u decembru? Madžar u tom slučaju pita zašto nema selektivnosti kod podele novca.

„Nema nikakve selektivnosti. Pomoć će dobiti i penzioneri sa penzijom od preko 100.000 i oni sa 25.000 dinara. To je mana svake socijalne politike i suprotno je načelima po kojima treba da se vodi socijalna politika, da se identifikuje kome je pomoć potrebna i da mu se pomogne“, tvrdi Madžar.

Šta bi onda mogla biti motivacija za podelu novca? Gajić tvrdi da ne postoji ekonomsko opravdanje već samo politički populizam.

„Isplata novca u decembru baš pred izbore je vrsta legalizacije kupovine glasova“, smatra on.

Sličan zaključak izvlači i Madžar.

„Mislim da nismo toliko bogati da možemo da razbacujemo novac iz budžeta. Idu izbori i teško je odoleti pretpostavci da je to zapravo čašćenje uoči izbora, takoreći kupovina glasova. Čak i ako u svesti predsednika ne postoji ideja o kupovini glasova, takva pretpostavka se nameće sama po sebi. Problem je što građani mogu da se naviknu na ova čašćavanja, pa da to očekuju i u budućnosti, a naš budžet nije u stanju da takva očekivanja ispuni“, zaključuje Madžar.

Da li je stvarno poklon za penzionere?

Miloš Grabundžija, predsednik Saveza penzionera Srbije Nezavisnost, nije baš srećan porukom predsednika da će penzioneri „dobiti na poklon od države 100 evra“ do kraja godine.

„Nije to nikakav poklon. Neka vrate ono što je oteto, pa ćemo onda da razgovaramo. Ovo je samo sipanje prašine u oči i predizborna kampanja“, poručuje Grabundžija.