Šta stoji iza rasta cena automobila u Srbiji?

Drugi razlog je, kako navodi Đurđević, to što je tokom pandemije došlo do poremećaja proizvodnje novih vozila, nabavke delova i komponenti, transporta, a sada i sukobi u Ukrajini dodatno intenziviraju disbalans ponude i potražnje, što dovodi do rasta cena.

Stabilizacija se, kako dodaje, može očekivati u 2024. godini.

Prema njenim rečima, od oko 150.000 polovnih vozila koja se u proseku godišnje u našoj zemlji prodaju, čak 80 odsto je starije od 10 godina. To su vozila sa euro 3 normama i predstavljaju “najveće zagađivače koji su zabranjeni za prodaju bilo gde u Evropi osim kod nas“, smatra direktorka Delta auto grupe.

S druge strane, kad se radi o prodaji novih automobila, učešće dizela značajno opada i sad je ispod 20 odsto, benzin čini oko 60 odsto, a hibridna vozila 13 procenata prodaje u Srbiji.

Đurđević napominje da se sve kreće u smeru elektrifikacije i naglađava da je to veliki izazov, te da je infrastruktura za električna vozila prioritet i da već kasnimo sa njenim razvojem.

Direktorka Delta auto grupe navodi i da su subvencije za kupovinu električnih automobila dobre i uporedne sa drugim evropskim zemljama, ali da treba poraditi na pojednostavljivanju procedura da kupci zbog njih ne bi odustajali od kupovine.

Srbija godišnje za ove subvencije izdvaja milion evra, a Đurđević navodi da bi taj broj trebalo da bude tri puta veći.

„Budžet mora da prati rast učešća električnih vozila. Međutim, on je godinu za godinom isti i mislim da je neophodno da bude veći od sledeće godine kako bi zaista bio stimulativan.“

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.