I prošle, kao i 2016. godine, Srbija je bila lider u privlačenju stranih direktnih investicija u odnosu na svoju veličinu prema analizi ogranka Fajnenšel tajmsa „FDI intelidžens“, a kako Fajnenšel tajms piše, zahvaljujući tim investicijama prerađivačka industrija u našoj zemlji beleži rekorde.
„Automobilske komponente, hrana i duvan, tekstil i nekretnine su vodeći sektori u privlačenju SDI i u njima je zajedno završilo 54 odsto ukupnih investicionih projekata u 2018“, kaže se u tekstu FDI intelidžensa.
Međutim, istina je da je prerađivačka industrija u prvih sedam meseci u padu za 1,4 odsto međugodišnje uprkos snažnom rastu od šest odsto u julu, pa se postavlja pitanje da li su tolike strane investicije zaista toliko dobra stvar ili Srbiji nešto nedostaje.
U prvoj polovini 2019. priliv stranih investicija je 30 odsto veći nego u prvoj polovini prošle godine i dostigao je 1,93 milijardu evra. Prema analizi Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), strane direktne investicije su u prvoj polovini godine čak veće od domaćih, državnih i privatnih investicija.
„Udeo investicija u osnovna sredstva u BDP-u je oko 19,5 odsto i to je duboko ispod nivoa potrebnog za stabilan privredni rast. Da bi se obezbedio taj rast treba najmanje 25 odsto i toliko su imale sve zemlje u razvoju koje su izašle iz te kategorije. Strane direktne investicije u prvoj polovini godine bile su veće od polovine ukupnih bruto investicija u osnovna sredstva. To znači da su domaće investicije nedovoljne. Idealan odnos bi bio da strane direktne investicije čine trećinu ukupnih investicija, a da ostatak dolazi iz domaće štednje“, ocenio je Stamenković.
Uz to on je postavio pitanje i strukture tih SDI s obzirom da imamo pad industrijske proizvodnje, dok s druge strane imamo veliki udeo građevinarstva u bruto dodatoj vrednosti.
„Pitanje je u šta se ulaže, koji je kvalitet tih investicija“, zapitao se Stamenković.
I Ivan Nikolić, urednik MAT-a, slaže se da strane direktne investicije ulaze u sektore sa nižom dodatom vrednošću i da to ne rešava naš problem sa privrednim rastom.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da ne sumnja u podatke Fajnenšel tajmsa, ali postavlja se pitanje gde idu te investicije.
„Do 2009. godine investicije su uglavnom išle u usluge, finansije, trgovinu, transport i to je bilo loše. Sada idu u industriju, ali bilo bi odlično kada bi išle u sektore sa visokim tehnološkim nivoom, gde rade visokokvalifikovani ljudi, gde se proizvode proizvodi višeg nivoa prerade, a ne komponente i gde su plate veće od proseka, a ne minimalac plus 20 odsto kakav je generalni dogovor za SDI koje dolaze u Srbiju. S ovim ne možemo biti zadovoljni, ali činjenica je i da ne možemo da biramo. Možemo da prihvatimo ovakve SDI, a možemo i da ih odbijemo pa da imamo rast od jedan odsto godišnje. Jer treba imati na umu da mi nismo zemlja sa solidnom tehnološkom bazom, u kojoj je veliko poštovanje zakona, vladavina prava i niska korupcija“, poručuje Savić dodajući da dolazak tolikih SDI nije za potcenjivanje ali ne treba time ni posebno da se dičimo.
Problem sa investicijama nalazi se u niskoj stopi štednje u Srbiji, od svega 11 do 12 odsto BDP-a. Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da za razliku od Kineza koji su štedeli i po 40 odsto BDP-a odakle su i proizilazile stope rasta od po 10 i više odsto, u Srbiji su ljudi spremni i da se zaduže da bi zadržali nivo standarda.
„Tome je doprineo i precenjen dinar koji je učinio uvoznu robu jeftinom. A ako nema štednje nema ni investicija. Pravo pitanje je da li strane investicije obezbeđuju dugoročan rast. Ja ne znam da se neka zemlja usrećila tako što je sve rasprodala, a mi kada prodamo RTB Bor ili Komercijalnu banku mi to knjižimo kao stranu direktnu investiciju, a to je u stvari dezinvesticija za nas. Ako bi došlo do neke krize, strane kompanije bi se ponašale kako njima odgovara, a to bi moglo značiti smanjenje proizvodnje u Srbiji. Opet kad nema domaćih investicija bolje išta nego ništa“, napominje Kovačević dodajući da nas visok priliv SDI neće usrećiti u dugom roku.
Mesečni podaci o BDP-u nisu nikakav pokazatelj
Na pitanje novinara da prokomentariše izjavu predsednika da je u julu BDP ostvario rast od 4,4 odsto, Ivan Nikolić urednik MAT-a istakao je da statistika radi analitičke procene rasta na mesečnom nivou, ali da to nije relevantno ni za koga i da niko ne objavljuje statistiku BDP-a na mesečnom nivou.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.