Šta su alternativni investicioni fondovi?

U srpskom zakonu navedeno je da je alternativni investicioni fond onaj koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora.

Vlada Srbije je u četvrtak predložila izmene i dopune u vezi sa ovim zakonom. Naime, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o alternativnim investicionim fondovima smanjila najniži iznos obavezne uplate pojedinog investitora u ovu vrstu fondova.

Ova izmena omogućava većem broju investitora da pristupe alternativnim investicionim fondovima, jer smanjuje barijeru za ulazak.

Osim toga, izmenama i dopunama Zakona povećan je iznos osnovnog kapitala iznad kojeg fond mora imati dvodomno upravljanje, kako bi se smanjili troškovi društava za upravljanje.

Još jedna izmena i dopuna ovog Zakona odnosi se na to da se propisuje organizovanje centralizovanog Registra založnog prava na investicionim jedinicama.

Time će, kako su saopštili iz Vlade Srbije, ovaj finansijski instrument postati interesantniji za investitore, jer će im, osim trgovanja investicionim jedinicama, pružiti i mogućnost obezbeđenja kredita ili drugog novčanog potraživanja.

„Ove izmene zakona donete su sa ciljem unapređenja tržišta kapitala, prilagođavanja uslovima na domaćem tržištu i omogućavanja većem broju zainteresovanih investitora da ulažu u ovu vrstu fondova, a na inicijativu učesnika iz prakse“, saopštila je Vlada Srbije.

U Srbiji postoji osam alternativnih investicionih fondova.

Na sajtu Komisije za hartije od vrednosti nalazi se Registar alternativnih investicionih fondova, a u ovom Registru navedeno je da u Srbiji postoji osam takvih fondova.

1. ALTERNATIVNI INVESTICIONI FOND FQV I DOO NOVI SAD – zatvoreni alternativni investicioni fond preduzetničkog kapitala sa privatnom ponudom, koji ima svojstvo pravnog lica;

2. ALTERNATIVNI INVESTICIONI FOND TS VENTURES FOND D.O.O. BEOGRAD – zatvoreni alternativni investicioni fond preduzetničkog kapitala sa privatnom ponudom, koji ima svojstvo pravnog lica;

3. INTESA INVEST ALTERNATIVE – otvoreni alternativni investicioni fond sa javnom ponudom koji nema svojstvo pravnog lica;

4. Q INVEST – zatvoreni alternativni investicioni fond sa privatnom ponudom za ulaganje u nepokretnosti koji nema svojstvo pravnog lica;

5. RAIFFEISEN АLTERNATIVE – otvoreni alternativni investicioni fond sa javnom ponudom;

6. VISTA RICA CORPORATE – otvoreni alternativni investicioni fond sa javnom ponudom, koji nema svojstvo pravnog lica;

7. VISTA RICA INVEST – otvoreni alternativni investicioni fond sa javnom ponudom, koji nema svojstvo pravnog lica;

8. ZATVORENI ALTERNATIVNI INVESTICIONI FOND OMORIKA VENTURES FOND 1 DOO BEOGRAD – zatvoreni alternativni investicioni fond preduzetničkog kapitala sa privatnom ponudom, koji ima svojstvo pravnog lica.

U Srbiji alternativni investicioni fondovi služe da bogati izbegnu plaćanje poreza?

Podstičući ulaganja u alternativne investicione fondove, Srbija je omogućila najbogatijim građanima da svoje poreske obaveze praktično prepolove, ostavljajući i mogućnost za zloupotrebe, objavio je u četvrtak Birn.rs.

Objašnjavaju da je izmenama Zakona o porezu na dohodak koji važi od januara 2023, građanima sa primanjima trostruko većim od proseka data mogućnost da svoje poreske obaveze po tom osnovu praktično prepolove. I to ako odluče da novac – umesto u državni budžet – uplate u neki od postojećih alternativnih investicionih fondova u Srbiji.

Primera radi, ako bogati građanin treba da plati milion evra poreza, po ovom zakonu čak 500.000 može da preusmeri u fond, umesto da napuni državu kasu.

Birn piše da je zakon ostavio prostor i za zloupotrebe uz objašnjenje da bogati poreski obveznik svoj poreski dug može da preusmeri u fond u decembru, a zatim tu istu sumu podigne sa računa fonda u januaru sledeće godine. Na taj način, on je formalno poštovao zakon o porezu na dohodak, ali je sačuvao najveći deo novca.

Upravo ova zakonska izmena omogućila je alternativnim investicionim fondovima u Srbiji da privuku nove klijente željne smanjenja poreskih obaveza, zaključuje Birn.