Šta su bile glavne teme foruma u Davosu?

U desetinama privatnih aviona i helikoptera oni dolaze da se posvećuju borbi protiv klimatskih promena i fosilnih goriva. Bogati i moćni se bore protiv nejednakosti i svi zajedno za mir i globalnu saradnju.

Tako je i ove godine tema Svetskog ekonomskog foruma u Davosu „Saradnja u fragmentiranom svetu“.

Jedna od glavnih tema ovogodišnjeg sastanka bila je rat u Ukrajini i kako pomoći ovoj zemlji.

Skupu se onlajn obratio Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, a brojnu delegaciju koja je došla u Davos predvodila je njegova supruga Olena sa ciljem da lobiraju za što veću finansijsku i oružanu pomoć u ratu.

Posebno se to odnosilo na nemačke „leopard“ tenkove čije isporuke koči Nemačka. Kancelar Olaf Šolc našao s pod velikim pritiskom da dozvoli izvoz, ali uzalud.

U vezi sa tim primetno je bilo odsustvo ruskih bogataša koji su ranijih godina bili rado dočekivani gosti.

Mantra Svetskog ekonomskog foruma i njenog osnivača Klausa Švaba poslednjih godina su klimatske promene.

Zvezda foruma pre tri godine, tada maloletna Greta Turnberg, ovog puta je u Davosu bila u svojstvu protestanta zbog topljenja leda na Arktiku. Ona je poručila da je apsurdno očekivati da će ljudi sa Davosa biti deo rešenja za globalno zagrevanje.

Ipak, ljudi sa Davosa su velikodušno lansirali program (GAEA), globalnu inicijativu za prikupljanje sredstava za finansiranje javnih i privatnih partnerstava sa ciljem da se obezbedi tri biliona (hiljada milijardi) dolara godišnje potrebnih za neto nultu emisiju štetnih gasova.

Na pitanje kako obezbediti tranziciju ka neto nultoj emisiji, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda rekla je da bi „zaključala SAD, Kinu, EU i Indiju u sobu i pustila ih tek kada krvlju potpišu da će raditi zajedno da spasu planetu“.

Ali umesto saradnje iskrsao je problem i to pre svega za Evropu.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lejen upozorila je na „agresivne pokušaje da se privuku naši industrijski kapaciteti u Kinu i drugde“.

Ovo drugde odnosi se na SAD čiji Zakon o redukciji inflacije (IRA) koji predviđa subvencije od 369 milijardi dolara za smanjenje emisija staklene bašte preti uništi evropsku industriju.

Odgovor SAD izaslanika za klimatske promene, Džona Kerija Evropljanima je „Uradite i vi to isto“.

„Moramo da pazimo da ovo ne eskalira u trgovinski rat. Mislim da niko ne želi rat subvencijama“, ocenila je Džuli Teigland, šefica rejting agencije EY za Evropu, Bliski istok i Afriku.

Procena Svetske banke je da bi energetska tranzicija ukoliko se naruši globalna trgovina mogla da košta sedam odsto globalnog BDP-a ili oko sedam biliona dolara.

Gledajući agendu neko bi pomislio da je svima u interesu dobobit najsiromanijih na svetu, ali ovo „gađanje“ subvencijama Raguram Rajan, bivši guverner Centralne banke Indije nazvao je „igrom bogatih država“.

„Mi možemo da subvencionišemo, vi možete da subvencionišete ono. A šta sa siromašnim zemljama koje imaju ograničen fiskalni prostor? Oni su ostavljeni da se sami snalaze“.

Sa ekonomske strane, jedan termin od pre tridesetak godina dobio je novi život. To je „polikriza“ i nju sada živimo sudeći prema mišljenju elite.

Ona označava mnoštvo kriza koje se događaju odjednom i uzrokuju ili pojačavaju jedna drugu. To je stanje u kom se svet nalazi nakon izbegličke krize i pandemije, sa energetskom krizom, inflacijom, ratom u Ukrajini, globalnim ekonomskim usporavanjem…

Ali izgleda i da ekonomski izgledi nisu tako loši kao samo koji mesec ranije.

„Ali manje loše ne znači dobro. Moramo biti oprezni“, poručila je Georgijeva.

Prema izveštaju o globalnim rizicima za 2023. godinu koji je izdao SEF, najveći kratkoročni rizik je kriza standarda građana.

Na duži rok najveći rizici su klimatske promene i adaptacija na njih.

Jedna od centralnih ekonomskih tema svakako je bila inflacija. Upravo njeno usporavanje je razlog za oprezni optimizam. Međutim, šefovi najvećih centralnih banaka, pre svega ECB i američkog FED-a istakli su da je inflacija i dalje visoka i da će monetarna politika morati da ostane restriktivna još neko vreme.

Tehnologija i digitalizacija takođe su već godinama jedan od lajtmotiva SEF-a, a ove godine najveća pažnja posvećena je veštačkoj inteligenciji i budućnosti ljudskog rada. Zvezda je svakako ChatGPT, jezička platforma koju neki direktori kompanija već koriste za pisanje mejlova.

Kada smo kod tehnologije, pažnju je izazvao i okršaj Ilona Maska, vlasnika Tesle i Tvitera i organizatora Svetskog ekonomskog foruma.

On je na Tviteru postavio poruku da su ga zvali, ali neće ići jer je forum „dosadan“.

Iz SEF-a su poručili da ga nisu ni zvali bez obzira šta on kaže.

Ovo je na društvenim mrežama bilo povod za pravi rat između onih koji „Davos družinu“ posmatra kao vladare iz senke, neizabranu svetsku elitu koja upravlja šefovima državama, nameće obavezno vakcinisanje i plaši svet klimatskim promenama i ovih drugih koji se smatraju modernim, sa progresivnim levičarskim idejama u kome često nema mesta za one sa drugačijim viđenjem.

Forum u Davosu nisu samo sastanci, već je to glavno mesto susreta i umrežavanja elite i raskošan i živ noćni život posle panela.

Nemački Bild je na tu temu našao sagovornicu „Lianu“ koja tokom foruma naplaćuje 750 dolara po satu, a 2.500 dolara za noć koja uglavnom zabavlja američke biznismene.

Tražnja za uslugama poslovne pratnje tih dana je neverovatna, a u Davos i okolinu nahrupe radnice iz cele Evrope.

A kako to izgleda na Tviteru je opisala jedna od njih pod imenom Salome Balthus.

„Sastanak u Švajcarskoj tokom SEF znači gledanje u cevi pištolja obezbeđenja u hotelskm hodnicima u dva ujutru i posle deljenje poklon čokoladica iz restorana sa njima i ogovaranje bogatih“.

Na kraju, forumu u Davosu raduju se i meštani ovog gradića. Za nedelju dana iznajmljivanja kuće ili stana tokom trajanja foruma oni mogu da otplate godišnju ratu hipotekarnog kredita, a usput negde i otputuju na nedelju dana.