Šta su deficiti „blizanci“ i da li Srbiji preti njihova zamka?

Srbija već godinama ima probleme dvojnih deficita čija je osnovna karakteristika da u značajnoj meri smanjuju potencijal održivog privrednog razvoja, smatra ekonomista Dragovan Milićević.

O pojmu dvojnih deficita mogu se naći detaljna pojašnjenja u gotovo svakom kvalitetnijem udžbeniku makroekonomije, a osnovna karakteristika dejstva ovih deficita se ogleda u sledećem: rast budžetskog deficita podrazumeva korišćenje različitih metoda za njegovo finansiranje.

Državni budžetski deficit, što je zapravo razlika između izdataka države i prikupljenih poreza, mora da se finansira viškom domaće štednje iznad domaćih ulaganja uvećan za deficit tekućeg računa.

Deficit tekućeg računa jednaka je razlici između uvoza i izvoza robe i usluga uvećana za neto transfere u zemlju. Ovaj deficit mora se finansirati jednakim neto prilivom stranog kapitala ili stranom štednjom.

Ekonomska ravnoteža nalaže da zbir budžetskog deficita i domaćih ulaganja mora da bude jednak zbiru bruto domaće štednje i neto strane štednje. Drugim rečima, ukupna domaća tražnja treba bude jednaka ukupnim izvorima sredstava ili ponudi štednje u privredi.

Stoga se egzogeni rast budžetskog deficita može finansirati samo povećanjem domaće štednje, smanjenjem domaćih ulaganja, i/ili povećanjem nacionalnog neto trgovinskog deficita ili priliva neto strane štednje.

Srbija je od 2011. do sredine ove godine ušla u izrazitu neravnotežu kako budžetskog tako i tekućeg dela platnog bilansa.

Rast budžetskog deficita, rast deficita tekućeg računa, rast zaduženja kod domaćih banaka i rast zaduženja po osnovu emitovanih obveznica su dostigli alarmantne razmere. Efektivni devizni kurs je duboko apresiran što ukazuje na vezu budžetskog i platnog deficita.

Milićević zaključuje da deficitima blizancima država kroz rast budžetskog deficita istiskuje privredu sa finansijskog tržišta.

Drugi efekat je odlaganje prilagođavanja deviznog kursa čime se nanosi šteta tekućem platnom bilansu. Neravnoteža platnog bilansa uzrokuje dalje zaduživanje zemlje u cilju finansiranja deficita.

Milićević zaključuje i da veći obim zaduženosti uslovljava rast deficita budžeta, rast kamata i rast obaveza za njegovim servisiranjem u budućnosti.

„Srbija je od 2011. do 2023. godine zabeležila negativan saldo tekućeg računa platnog bilansa za preko 31 milijardu evra. To pre svega govori ostanju srpske privrede i njenoj konkurentnosti.

Deficit robnog bilansa u ovom periodu iznosio je preko 68 milijardi evra dok je deficit primarnog dohotka bio 26,5 milijardi evra. Ublažavanju ovog stanja je doprineo višak u razmeni usluga od 13,5 milijardi evra. Takođe, saldo sekundarnog dohotka je u plusu i to u najvećoj meri zbog doznaka radnika i iseljenika, za oko 50 milijardi evra“, ističe Milićević.

Spoljnotrgovinski deficit pokriva i priliv stranih direktnih investicija od 34,6 milijardi evra i portfolio investicija od 6,8 milijardi evra, što se materijalizovalo i kroz rast deviznih rezervi.

Finansijski saldo je u ovom periodu pozitivan i to u visini od 28 milijardi evra.

Osnovni zaključak je da se bez plantobilansnih i budžetskih prilagođavanja ne može ostvariti nikakav privredni rast.

Srbija ima tu nepovoljnost, jer za finansiranje svog deficita tekućeg računa mora da dodatno plaća i kamatu, za razliku od privredno razvijenijih zemalja gde se deficit tekućeg računa servisira beskamantno kroz priliv stranog kapitala.

Kumuliran budžetski deficit je od 2011-2023. godine iznosio preko 18 milijardi evra. Najveće stavke budžeta u rashodima su penzije od preko 60 milijardi evra, zatim socijalna pomoć 17 milijardi, subvencije poljoprivredi, stranim investitorima i slično od 15 milijardi evra, rashodi za zaposlene 57 milijardi, otplata kamata na kredite 12 milijardi i kupovina roba i usluga za potrebe državne potrošnje 39,5 milijardi evra.

Na strani prihoda budžeta dominira PDV sa 57 milijardi evra, porez na dohodak građana 22 milijarde, akcize 30 milijardi, doprinosi 70 milijardi i neporeski prihodi 27 milijardi evra.

Deficit je finansiran zaduživanjem i to za više od 22 milijarde evra. Ukupno finansiranje na strani prihoda je 71 milijarda a odlivi 49 milijarde i to 34 milijarde otplate glavnice domaćim poveriocima i 13,2 milijarde stranim kreditorima.