Šta su fiskalna pravila i šta znače za plate i penzije?

Fiskalna pravila uvedena su 2011. godine donošenjem Zakona o budžetskom sistemu u pokušaju da se obuzda javna potrošnja i javni dug u vreme svetske ekonomske krize koja se prelila u krizu evrozone, pojačane sopstvenim slabostima naše ekonomije.

Najvažnije opšte fiskalno pravilo bilo je da javni dug ne sme da pređe 45 odsto BDP-a. Međutim, već u decembru te godine ovaj limit je probijen.

Javni dug je došao do 46,7 odsto BDP-a i nikada se više nije vratio ispod tog nivoa. Doduše taj limit nije uključivao troškove restitucije.

U zakonu su predviđene dve vrste pravila, opšta i posebna.

Opštim fiskalnim pravilima određuju se ciljani fiskalni deficit u srednjem roku i maksimalni odnos duga prema BDP.

Posebnim fiskalnim pravilima postavljaju se ograničenja rashoda za penzije i plate u državnom sektoru.

Novo opšte pravilo je da dug države, ovog puta uključujući restituciju neće biti veći od 60 odsto.

Drugo pravilo je da će se ciljati deficit budžeta od 0,5 odsto BDP-a.

Velika mana prethodnog zakona je bilo to što nije bilo nikakvih posledica po vladu ukoliko bi javni dug ili fiskalni deficit bio veći od propisanog.

Ni nova pravila ne vuku bog zna kakve posledice, ali bar formalno vlada, odnosno ministarstvo finansija moraće da odgovaraju Skupštini i da predstave plan za vraćanje duga u propisane okvire.

Takođe su postavljena i pravila koliki sme da bude deficit u zavisnosti od visine javnog duga.

Ako je dug države veći od 60 odsto BDP-a državna kasa ne sme uopte biti u minusu.

Ukoliko je dug između 55 i 60 odsto BDP-a deficit može iznositi najviše 0,5 odsto BDP-a.

Ako je dug države između 45 i 55 odsto BDP-a budžetski deficit može biti najviše 1,5 odsto BDP, a ako je dug države ispod 45 odsto BDP-a, fiskalni deficit može biti maksimalno tri odsto BDP-a.

Dakle, što veći dug to manji sme biti deficit.

Ako dug prevaziđe 60 odsto BDP-a Vlada mora da donese program za prilagođavanje na koje mišljenje daje Fiskalni savet i to se onda prosleđuje Skupštini.

Posebna fiskalna pravila odnose se na plate u državnom sektoru i penzije.

Plate i penzije su najveći izdaci budžeta i u ranijim krizama predstavljali su važan, ako ne i najvažniji uzrok rasta javnog duga i kriza javnih finansija.

Novim fiskalnim pravilima udeo ukupno isplaćenih penzija u BDP-u može biti maksimalno 10 odsto, a isti odnos važi i za plate u javnom sektoru.

U prethodnim fiskalnim pravilima maksimalni fond isplaćenih penzija mogao je biti 11 odsto BDP-a, a plata državnom sektoru sedam odsto BDP-a.

Fond plata verovatno nikada nije bio u granicama propisanim zakonom.

Propisuju se i nova pravila za usklađivanje penzija.

Ako su ukupni rashodi za penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a penzije će se uskladiti, pola sa rastom neto plata, a pola sa rastom cena.

Ako su rashodi za penzije već na nivou većem od 10,5 odsto BDP-a onda će usklađivanje biti samo sa potrošačkim cenama, odnosno nema realnog povećanja penzija, već se samo zadržava njihova realna vrednost.

Fiskalni savet je u oceni revidirane fiskalne strategije pozdravio promenu fiskalnih pravila i ocenjuje da su i limiti za javni dug i ograničenja penzija i plata u skladu sa našom ekonomijom, ali smatraju i da su mogli biti doneti mehanizmi koji bi garantovali poštovanje pravila.

“Veliki propust prethodnih fiskalnih pravila bio je to što ona nisu jasno definisala konkretne mere koje bi Vlada morala da sprovodi ukoliko se pravila prekrše. Sad je napravljen određeni pomak i u ovom pravcu, uvedena je obaveza da u slučaju povećanja javnog duga preko 60 odsto BDP-a Skupština razmatra i usvaja program za smanjenje javnog duga. Stav Fiskalnog saveta je, međutim, da bi ovu granicu trebalo postaviti niže, na 55 odsto BDP-a”, navode oni dodajući da bi trebalo uvesti i automatsku korekciju ako se probiju propisana ograničenja deficita i javnog duga kao što je automatsko zamrzavanje plata.

I Mihailo Gajić ekonomista Libeka smatra da bi trebalo uvesti neke ozbiljnije posledice ako se prekrše pravila.

“To bi moglo biti automatsko zamrzavanje plata i penzija ili recimo pokretanje izglasavanja nepoverenja vladi u Skupštini. Istina je da vladajuća većina u Skupštini ne bi mogla ni htela da to uradi, ali to bi bila velika blamaža za Vladu, a i dalo bi opoziciji priliku da to iskoristi. Takođe, moglo bi biti uvedeno privremeno finansiranje dok se ne donese novi budžet kojim će biti smanjen deficit. U tom periodu ne bi država mogla da diskreciono troši. Recimo, ne bi mogle da se daju subvencije ili garancije EPS-u ako bi pravila bila prekršena”, ističe Gajić dodajući da takva rešenja već postoje u drugim državama.

On ističe i da se u EU fiskalna pravila nalaze u Ustavu, a ne zakonu, pa je i kršenje ustava ozbiljnije od kršenja zakona.

Gajić napominje i da je limit javnog duga faktički ostao na sličnom nivou jer su sada uključeni i troškovi restitucije s obzirom da je počela isplata i da su emitovane obveznice od dve miliajrde evra.

On kaže i da je vlast postavila limite kod penzija i plata na nivou koji im daje čak i prostor da ih poveća.

“U poslednje dve godine penzije su obezvređene inflacijom, a uz to za dve,tri godine smanjen je broj penzionera za oko 100.000. Oko 60.000 je nestalo u koroni, a oko 40.000 je manje zbog pomeranja starosne granice za odlazak žena u penziju. Sada se uklapaju u tih 10 odsto”, napominje Gajić.

Prema Fiskalnoj strategiji za 2023. godinu ove godine javni dug će iznositi 56,9 odsto BDP-a, a sledeće godine 56,1 odsto. Dalje se projektuje pad javnog duga da bi se 2030. godine našao ispod 45 odsto BDP-a.