„Rashodi za kapitalne investicije eksplodirali“: Šta su glavne tačke u Predlogu budžeta za 2025. godinu?

Predlog Zakona o budžetu za 2025. godinu pred narodnim poslanicima naći će se u ponedeljak, 25. novembra.

Ovaj Predlog je po redovnoj proceduri nedavno usvojen od strane Vlade Srbije, a ministar finansija Siniša Mali istakao je da su u fokusu novog budžeta „razvoj zemlje i rast životnog standarda“.

Ukoliko se pogledaju brojke koje se tiču izdvajanja za nove investicije, kao i za povećanje plata, s te strane se može reći da je ministar dobro opisao novi budžet, ali postoje i određene „nuspojave“.

Pre svega, novim budžetom predviđaju se ukupni prihodi i primanja veća od 2,3 biliona dinara, što je više za oko 173 milijarde, odnosno osam odsto u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za 2024. godinu. S druge strane, predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od nešto manje od 2,7 biliona dinara, dok je predviđen fiskalni deficit budžeta od tri odsto bruto društvenog proizvodaa (BDP).

Dalje se navodi da je predviđen fiskalni deficit budžeta od tri odsto bruto društvenog proizvodaa (BDP) i da se javni dug na nivou sektora države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 47,5 odsto BDP.

Predviđa se i održavanje deficita sektora države na nivou od tri odsto BDP do 2027. godine i pad učešća javnog duga na 46,5 odsto BDP-a.

Dalje, za kapitalne investicije iz ovog budžeta opredeljeno je oko 763 milijarde dinara, što je 7,4 odsto BDP-a. Od toga, svakako najveća sredstva izdvojiće se za projekte u okviru plana „Skok u budućnost – Srbija 2027“.

Takođe, rashodi za zarade zapolenih u ovom budžetu iznose 471.6 milijardi dinara, a u tom budžetu je predveđeno i povećanje plata od osam odsto za javni sektor uz izuzetak sektora prosvete koji će dobiti 11 odsto povećanja.

U Predlogu budžeta možemo videti i da je za optplate kamata i prateće troškove zaduživanja namenjeno preko 220 milijardi dinara, što je 19 odsto više u poređenju sa rebalansom budžeta za tekuću godinu.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas navodi da ove mere predstavljaju nastavak fiskalne politike koja je utvrđena u rebalansu budžeta za ovu godinu i predstavljena u „Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu“.

„Vlast se opredelila za značajno povećanje deficita. Pre godinu dana, Vlada je planirala da će deficit u 2025. godini i u narednim godinama biti ograničen na 1,5 odsto BDP-a, što je trebalo da smanji učešće javnog duga u BDP-u do nivoa od 45 odsto, kao što je predviđeno fiskalnim pravilima“, podseća naš sagovornik.

Za sada, kako navodi, javne finansije nisu ugrožene.

„Ali problem je što javni dug naglo raste, pa se u slučaju poremećaja na tržištu kapitala mogu očekivati problemi. Mi smo izolovana ekonomija, nismo u evrozoni“, objašnjava Petrović.

On ukazuje da su najveći problem rashodi za kapitalne investicije koji su, kako dodaje, „maltene eksplodirali“.

„Posebno za projekat „EXPO 2027″, koji sa pratećim Nacionalnim stadionom i prugom… treba da košta čak oko 300 milijardi dinara“, navodi Petrović.

To, kako upozorava, plaćamo sve većim zaduženjima.

„Rashodi za kamate biće 220 milijardi dinara, što je dva puta više nego pre samo pet godina“, naglašava Petrović.

Još jedan od ključnih problema, prema njegovim rečima, jeste selekcija investicija.

„Selekcija investicija mora da se sprovodi tako da investicije imaju ekonomsko opravdanje. Niko ne može da me ubedi da EXPO i 2,5 milijardi evra ulaganja u to imaju smisla i da će se novac vratiti državi u iole dogledno vreme“, ukazuje naš sagovornik.

Petrović naglašava da pre izbora projekta moraju da se urade studije izvodljivosti i slično, da bi se videla jasna ekonomska opravdanost.

Kao još jedan problem, pre svega u vidu disproporcija, on vidi plate.

„Plate u javnom sektoru rastu za svega osam odsto, a minimalac raste 13,7 odsto, što već pet godina za redom potpuno remeti odnos plata u javnom sektoru. To dovodi do toga da su čistačice sa 25 godina staža plaćenije od fakultetski obrazovanog kadra koji počinje karijeru“, kaže Petrović.

Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz za Danas navodi da budžet na prvi pogled deluje očekivano i nalik prethodnim godinama.

„Nepovoljno je što se beleži porast deficita. Iako prognozirani nivo ne ugrožava makroekonomsku stabilnost niti održivost javnog duga, zabrinjava što se rast deficita uglavnom duguje rastu tekućih rashoda. Otplate inostranih kamata značajno rastu, za čak 26 odsto, kao posledica intenzivnijeg zaduživanja pod nepovoljnim uslovima u prethodnom periodu. Zarade su ponovo povećane paušalno za 11 odsto, iznad rasta BDP-a, umesto na osnovu pravičnog vrednovanja radnih mesta. Zabrana zapošljavanja i dalje omogućava političko nagrađivanje podobnih institucija, i produbljava problem (ne)efikasnosti javne uprave“, upozorava on.

Šormaz ističe i da planovi za javne investicije ostaju ambiciozni sa šest odsto BDP-a, što Srbiju svrstava među vodeće zemlje u Evropi.

„Međutim, verovatno je i jedina zemlja u Evropi koja toliko ulaže bez ikakvog dugoročnog plana, razvojnih prioriteta i jasnih kriterijuma za izbor projekata. Uz to, visok nivo investicija ne garantuje njihov kvalitet – ni u pogledu izvedenih radova, ni doprinosa rastu BDP-a i poboljšanju kvaliteta života“, smatra naš sagovornik.
Najviše sredstava usmereno je ka saobraćajnoj infrastrukturi, podseća Šormaz.

„To nailazi na odobravanje javnosti i privrede, dok lokalni i komunalni projekti, koji neposrednije utiču na kvalitet svakodnevnog života, značajno zaostaju. U sektoru odbrane, investicije su visoke, čak 20 odsto ukupnih investicija, odnosno preko milijardu evra i rastu dodatno zbog nabavke Rafala, ali se kao i u mnogim drugim sektorima, postavlja pitanje efektivnosti i kapaciteta, pre svega ljudskog, za adekvatno korišćenje te opreme i infrastrukture“, navodi on.

Šormaz upozorava i da značajan deo investicija izaziva sumnju u pogledu opravdanosti.

„Za širi koncept projekta ‘Ekspo 2027’, koji uključuje i stadion, izdvojiće se preko 680 miliona evra samo u 2025. godini, dok su dodatna uvećana sredstva planirana za 2026. Potrošiti tolike pare užurbano na tako netrasparentan način i bez procene koristi je nedopustivo. Postoje i manje upadljive, a po upotrebnoj i cenovnoj opravdanosti podjednako upitne investicije. Preko 100 miliona evra u naredne tri godine predviđeno je za implementaciju elektronskih registara javne uprave. U nedostatku zakonom predviđenog Investicionog plana, javnosti treba predstaviti makar jasne studije isplativosti takvih projekata i uspostaviti transparentan mehanizam nadzora nad javnim nabavkama“, poručuje on.

Kako dodaje, podrška privredi ostaje inertna i neprilagođena promenama u okruženju.

„Struktura budžeta je nepromenjena već godinama, uprkos značajnim izazovima na tržištu – poput recesije u Nemačkoj, nepovoljnih uslova zaduživanja, očekivanih poremećaja u trgovini, borbi za kadrove na tržištu rada, te potrebi za zelenom tranzicijom. Umesto neophodnih transformacija, budžet finansira status kvo. Subvencije od milijardu evra u poljoprivredi su namenjene održavanju trenutnog stanja, dok je preko preko 200 miliona evra i dalje usmereno na podsticanje investicija velikih i stranih kompanija. To će stvoriti dodatni pritisak na tržištu rada“, objašnjava Šormaz.

On podseća i da je direktna podrška domaćim malim i srednjim preduzećima (MSP) tek oko 10 odsto tog iznosa i godinama je na nivou od oko 20 miliona evra.

„Posebno zabrinjava izostanak mera za podsticanje domaćih investicija. MSP već dugo ulažu nedovoljno, a trenutna situacija dodatno smanjuje njihove profite i ulaganja, što narušava konkurentnost i očitava se i kroz uvećani tekući deficit. Povratak poreskog kredita za male i srednje subjekte mogao bi da podstakne rast njihovih investicija za 40 odsto ili oko 1.5 milijardi evra, ali takva mera nije planirana u ovogodišnjem budžetu“, ukazuje Šormaz.

On naglašva ni da Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) ne planira dodatnu intenzivniju podršku izvoznicima.

„Osim toga, ne postoje ni konkretne smernice ni adekvatna sredstva za digitalnu i zelenu transformaciju privrede, uprkos tome što EU dodatno pooštrava regulative i zahteve. Odlučnija politika i ciljano budžetsko planiranje neophodni su kako bi MSP prevazišla trenutne izazove i očuvala ili unapredila konkurentnost“, poručuje Šormaz.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović za naš portal kaže da je budžet kreiran na realnim makroekonomskim pretpostavkama, uz nešto opreznije planiranje prihoda.

„Sve ovo može ukazivati da se ostavlja prostor za potencijalna dodatna izdvajanja u 2025. godini kroz neki potencijalni rebalans budžeta“, navodi on.

U pogledu rashoda, kako dodaje, oni su u skladu sa planom ulaganja u infrastrukturu, opremanje Vojske Srbije i povećanje plata u javnom sektoru.

„To su i tri ključne tačke kroz koje se rashodni mogu posmatrati – infrastruktura tj. plan ,,Skok u budućnost”, Vojska i plate u državnom sektoru. Izdvajanja za vojsku koja su 2,6 odsto, i veća od nekog neformalnog standarda za zemlje članice NATO-a, kao i povećanje plata prosvetarima ocenjujem kao pozitivne tačke budžeta“, ističe Jevtović.

S druge strane, kako navodi, izdaci za infrastrukturne projekte se mogu posmatrati i kroz pitanje kolikog su i da li su razvojnog i inkluzivnog karaktera za građane Srbije.

„Prisutna je velika razlika u inkluzivnosti kod infrastrukturnih projekata, pa tako postoje oni značajni za najveći broj stanovnika poput puteva i brze pruge Beograd-Niš, do onih znatno manje inkluzivnih poput izgradnje nacionalnog stadiona. Ovde leži i najveća kritika Predlogu zakona o budžetu u smislu njegovog poboljšanja, potreban je još veći udeo najinkluzivnijih projekata za što veći broj građana Srbije“, poručuje Jevtović.