Foto: MATTHIAS_BALK_/EPAPrvi dan avgusta je klijentima jedne od većih banaka u Srbiji doneo nove, više naknade i provizije za korišćenje tekućih računa, platnih kartica i drugih bankarskih usluga. Od 1. septembra stupa na snagu novi tarifnik druge banke, jedne od tri najveće na tržištu i to samo tri meseca nakon usvojenog novog cenovnika naknada i provizija. Naravno i on donosi poskupljenja usluga.
Tokom leta je još nekoliko velikih banaka takođe usvojilo neke cenovnike i tako redom u poslednje dve, tri godine banke su mahom podizale provizije ili čak uvodile provizije na usluge koje nikada nisu naplaćivale.
Na primer, provera stanja na računu na bankomatu je do skoro bila besplatna usluga, a sada košta 15-30 dinara. Neke banke počele su da naplaćuju uručivanje platne kartice u ekspozituri, već odavno se naplaćuju SMS poruke sa obaveštenjima o uplatama i isplatama, a prethodnih meseci posebno je razbesnelo klijente skoro, mada ne svih, banaka uvođenje naplate plaćanja putem elektronskog i mobilnog bankarstva pa sada jedna transakcija košta tridesetak dinara.
Naravno, naknade koje su se uvek naplaćivale poput održavanja tekućeg računa su mahom u celom bankarskom sektoru uvećane, ali i zakomplikovane kako bi se to prikrilo.
Na primer, usluga koja je bila obuhvaćena jednim paketom prebačena je u drugi, skuplji paket. Pa ako hoćete da, na primer i dalje dobijate SMS poruke prilikom plaćanja, morate da pređete u 100-200 dinara skuplji paket za održavanje tekućeg računa.
Otvaranje tekućeg računa svuda je besplatno, ali zato održavanje košta, a cene su od 200 do 1.000 dinara sve u zavisnosti od toga koje sve usluge su obuhvaćene,što ih čini i teško uporedivim.
Jedna od tri najveće banke na tržištu od septembra će poskupeti pakete održavanja računa koji su ranije zaključeni, a sada ih nema u ponudi sa 150-350 dinara na 499 dinara.
Plaća se i izdavanje čekova od 20 do 40 dinara po čeku.
Troškovi u vezi platnih kartica su još brojniji, od godišnje članarine koje zavise od vrste kartice, od 150 dinara pa naviše, promene PIN koda na bankomatu što košta od 150 dinara, oglašavanje kartice nevažećom, blokada kartice koja košta više od 1.000 dinara, dostava kartice na kućnu adresu, podizanje novca na bankomatima drugih banaka pa čak i svoje banke ako se to radi kreditnom karticom,
Ipak banke su prema direktivi NBS obavezne da imaju u ponudi osnovni račun sa svim neophodnim uslugama za obavljanje finansijskih transakcija, pre svega prijem plate i plaćanje, i ti računi koštaju od 200 do 300 dinara od banke do banke.
Sa dugogodišnjim niskim kamatnim stopama i na međunarodnom i na domaćem tržištu i kamatne marže banaka iz kojih crpu profit je bio na niskom nivou. U stalnoj jurnjavi za profitom one su se poslednjih nekoliko godina okrenule naknadama i provizijama kao izvoru zarade.
Na sve glasnije žalbe korisnika odgovorila je i Narodna banka Srbije.
„Imajući u vidu odluke i najave pojedinih banaka da povećaju naknade za određene usluge povezane s platnim računima Narodna banke Srbije obaveštava javnost da radi na donošenju seta mera i propisa kako bi zaštitila standard građana Srbije. Mere će biti usvojene na prvoj redovnoj sednici Izvršnog odbora NBS koja se održava 11. avgusta“, saopštila je Narodna banka uz objašnjenje da će o merama detaljnije kada bude doneta odluka.
NBS je istakla da od banaka očekuje da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, „zasnovanu na principima zdrave konkurencije, koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje, odnosno uvećanje baze deponenata i klijenata“.
Takođe podsećaju da je NBS ranije uvela zakonsku obavezu banaka da informišu klijenta o naplaćenoj naknadi nakon izvršene tranksacije, da dostave pregled naknada kao deo predugovorne dokumentacije, da jednom godišnje dostave ukupan naplaćeni iznos svih naknada i kamata po različitim uslugama i objavila je naknade svih banaka na internet prezentaciji NBS kako bi građani mogli na jednostavan način da se informišu i uporede ih pre nego što posete banku.
Banke takođe imaju obavezu da obaveste klijenta dva meseca pre izmene odredaba okvirnog ugovora, među kojima su i naknade koje banka naplaćuje, a ako se klijentu to ne sviđa može da promeni banku.
Dejan Gavrilović iz udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva ističe da od kako je krenula pandemija i kada su svi počeli da koriste elektronsko bankarstvo banke su povećale tarife na postojeće usluge, a uveli su i „neke fantomske naknade“.
„Skoro svi su počeli sa naplatom elektronskog bankarstva, što je uglavnom bilo besplanto. To je fantomska naknada. Ja na svom telefonu popunim uplatnicu i svojim internetom je uplatim umesto da odem na šalter banke i tamo da me uslužuje radnik. Banke otpuštaju ljude, a meni naplaćuje uslugu iako nisam otišao u banku. Mislim da banke prate statistiku šta ljudi masovno koriste i onda uvedu neku naknadu za to preko noći i tako bez ikakvog ulaganja i troška dođu do zarade“, ocenjuje Gavrilović.
On ističe i da je jedina reakcija klijenta u toj situaciji da promeni banku, ali i tada se često ništa ne rešava.
„Ta cenovna konkurencija je obesmišljena jer klijent promeni banku i onda mu psole mesec dana uvedu iste te naknade u novoj banci. Čemu moj ugovor o otvranju tekućeg računa sa bankom kada cene iz tog ugovora vrede samo u trenutku potpisivanja ugovora“, ističe Gavrilović.
On ističe i da je jedna od tih fantosmkih usluga i naplata uručivanja platne kartice u banci, pa čak mu nije jasno ni šta je tačno usluga održavanja tekućeg računa.
„Mi smo poslali banci dva puta upit da nam objasne šta obuhvata ta usluga održavanja računa koju plaćamo 600 dinara mesečno, ali nismo dobili konkretan odgovor“, navodi on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
