foto R. Z./ATAImages.Na pitanje da li bi Milenijum tim za pet do 10 godina mogao postati ono što je bio nekada Energoprojekt, generalni direktor ove građevinske kompanije Stojan Vujko je na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu nedvosmisleno odgovorio – „da“.
On je rekao da je perspektiva da građevinska indsutrija postane izvozno orjentisana.
Dok ne krene u osvajanje regiona i Afrike, Milenijum tim je pak odlučio da u Srbiji kupi sve što se kupiti može.
Tako je pre nekoliko dana na aukciji imovine preduzeća u stečaju River Danube Milenijum tim za 27 miliona evra kupio građevinsko zemljište i na njemu hotel Jugoslaviju.
Pre dve godine Milenijum tim kupio je za oko 15 miliona evra firmu MV investment koja je bila vlasnik prostora u kom je Grand kazino u hotelu, a sada je zaokružena celina. Plan kompanije je da na ovoj ekskluzivnoj lokaciji uloži 400 miliona evra u komercijalno-stambeni kompleks.
Ovo građevinsko preduzeće osnovano 2003. godine je na ovaj način postalo jedno od najvećih i najuticajnijih u Srbiji, bar što se tiče građevinskog sektora. Međutim, kada se pogleda portfolio ove kompanije, u velikoj većini poslova naručilac je država.
Vlasnici kompanije Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, važe za bliske vlastima. Do 2012. su povezivani sa SPS, a kasnije sa SNS na čijim stranačkim skupovima su se pojavljivali.
KRIK je još ranije otkrio da je Predrag Mali, brat Siniše Malog, vozio audi u vlasništvu Milenijum tima, kao i da su mu ustupili stan na korišćenje. Agencija za sprečavanje korupcije nije ovde videla osnov za postupak.
Za njih se prvi put čulo u periodu 2007-2008. godine i to u vezi sa gasifikacijom Srbije. Dobijali su veliki broj poslova na gasifikaciji i sada se hvale sa 2.500 kilometara izgađenih gasovoda. Naravno, učestvovali su na izgradnji Turskog, odnosno Južnog toka. Zbog gasovoda su se (opet) pojavili u medijima prošle godine kada su hteli da kopaju i polažu cevi preko placa košarkaša Vladimira Štimca na Kopaoniku, što je kao epilog imalo Štimčev politički angažman na izborima.
Osim gasovoda, Milenijum tim je gradio i gradi veliki broj objekata u Beogradu na vodi, Ekspo, nacionalni stadion, depo za metro na Makišu, Data centar u Kragujevcu, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru programa „Čista Srbija“.
Međutim, Milenijum tim, koji je u vlasništvu dvojice biznismena Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, ima još poslova koje obavljaju preko svojih drugih kompanija.
Milenijum tim ili njihovi vlasnici imaju udele u više od 10 drugih preduzeća.
To su Milenijum propertiz i Roberts Milenijum, zajednička firma sa građevinskom kompanijom Roberts sa kojom grade zgradu u Beogradu na vodi.
Takođe i firma Milenijum Picaroti, takođe zajedničko preduzeće za gradnju kule u Beogradu na vodi.
Zatim, Milenijum resorts, preduzeće koje upravlja gradnjom u Vranjskoj Banji koju je ova kompanija kupila. Planiraju da tamo izgrade hotel iz lanca Meriot i da ulože 90 miliona evra u ovaj projekat.
Imaju i firmu za distribuciju gasa MT Gastel, dok se biznisom u Hrvatskoj bave preko firme Milenijum Adria.
Kako se može videti iz finansijskih izveštaja, na spisku povezanih lica je i firma Mostogradnja ING, preduzeće nastalo nakon što su Milenijum tim i građevinsko preduzeće Mostogradnja zaključili strateško partnerstvo 2021. godine.
Tu je i vinarija u Slankamenu nazvana Barik, pa firme za proizvodnju građevinskog materijala Leget agregati i Omega beton, kao i pomenuti MV investment preko koga je kupljen hotel Jugoslavija.
Imaju i firmu MTT Er servisz, odnosno Milenijum tim sport, kao i KBV datakom.
Na kraju, veliku buru je u javnosti pretprošle godine izazvala kupovina državnog instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, a pre toga i Instituta Goša.
Dugačak je spisak firmi u vlasništvu dvojice biznismena, kao i poslova, uglavnom sa državom koji su njihove firme radile.
U 2022. godini Milenijum tim je ostvario neto dobit od milijardu dinara, slično kao i 2021. godine. Ostvarili su prihode iz poslovanja od 16,1 milijardu dinara, za pet milijardi više nego 2021.
Konsolidovana neto dobit, kada se saberu i oduzmu rezultati zavisnih preduzeća, iznosila je 709 miliona dinara u 2022. godini, uz prihode veće od 20 milijardi dinara.
U 2022. godini ukupna aktiva kompanije dostigla je 30 milijardi dinara, od čega stalna imovina 16,5 milijardi. Gro toga čine dugoročni finansijski plamani i potraživanja, čak 14 milijardi dinara.
Samo u 2022. godini ukupna imovina preduzeća povećana je sa 22 na 30 milijardi dinara ili za 36 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
