Foto: Stanislav Milojković/ DanasProsečna plata u decembru u Srbiji bila je 717 evra, a za dve godine bi mogla da dostigne 1.000 evra, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Minimalna cena rada je od januara povećana na više od 40.000 dinara. To, ali i povećanje penzija od 12,1, kao i plata u javnom sektoru od 12,5 odsto, i vojsci od 25 odsto, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, dodatno bi trebalo da podigne nivo prosečnih zarada u Srbiji.
On je u nekoliko navrata najavljivao da će narednog decembra prosečna zarada u Srbiji biti 820 evra, a da će do kraja mandata ove Vlade prosečna plata biti 1.000 evra, a prosečna penzija 420 do 430 evra.
Prethodnu godinu Srbija je završila sa inflacijom većom od 15 odsto, s tim da su poskupljenja tamo gde je većini građana najvažnije bila znatno veća od toga, hrana je poskupela više od 23 odsto samo za poslednjih godinu dana. Kao što sada 700 evra nije istih 700 evra od pre dve godine, tako ni 1.000 evra za dve godine teško da mogu da budu veliki napredak, naročito ako se rast cena nastavi ovim tempom.
Ekonomista Saša Đogović kaže da su to sve lažna obećanja, koje ne treba shvatiti ozbiljno i pridavati im značaj.
“Uvek se nešto baci u etar, a za to bućkalo većina se uhvati i to je i cilj, pravi se marketinška priča, takva da su svi neznalice, a onaj koji je bacio tu priču ekspert i znalac”, napominje Đogović i dodaje da se ne bi uplitao u tu priču jer ona zaista nema nikakve ekonomske temelje, tako da je nije realno ni sagledavati, ni analizirati.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da poslodavci prate svako povećanje cena i da se to direktno odnosi i na povećanje plata u evrima.
Ako inflacija ostane, kako kaže, a predviđa se da će iduće godine biti do devet odsto, to će da utiče na povećanje plata, jer one ne mogu ostati ispod inflacije.
“S obzirom na realnu vrednost evra, koji je očigledno sve jeftiniji, moguće je da bi se moglo dostići 1.000 evra prosečne plate u tom periodu”, ističe Atanacković.
U sektoru koji zavisi od budžeta, napominje on, planiranje troškova je neuporedivo teže, dok je u realnom sektoru poslodavac prinuđen da plati onoliko koliko mora da plati, da postoje oni koji mogu i oni koji moraju da povećaju plate jer inače ne bi imao ko da im radi.
“Mi smo u utakmici sa Zapadom, naši ljudi odlaze zbog posla, imamo i Nemačku koja se otvara sada za kvalifikovane radnike i ako neko u Nemačkoj ima 1.500 do 2.000 evra platu, naš poslodavac mora da mu da bar upola manje da bi ga zadržao. Jer nema drugog koji može da mu radi”, naglašava Atanacković.
On kaže da je u pojedinim sektorima u privatnom došlo do povećanja plata i većih nego u državnom sektoru, ali ne kod svih.
“Mnogi su u sutuaciji da ne mogu da odgovore toj utakmici i da dovoljno plate radnike i zato su primorani da smanjuju broj zaposlenih. Često su u situaciji i da prestanu da se bave poslom, a naše škole i dalje ne izbacuju dovoljno mladih, kvalifikovanih radnika”, napominje Nebojša Atanacković.
Za Zorana Mihajlovića, potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, Srbija je zemlja paradoksa.
“Dešava se da i pored inflacije imamo i evro koji je u istom odnosu na dinar već dugo, što znači da paritet nikako nije realan. Mi i sutra možemo da dođemo do 1.000 evra prosečne plate ako NBS ojača dinar”, ističe Mihajlović.
Ono što je za nas sada bitno, kako kaže, jeste kolika je kupovna moć stanovništva i šta će za godinu ili dve dana za taj novac moći da se kupi.
“Svesni smo činjenice da je inflacija pojela i minimalnu zaradu, a povećanje od 12,5 odsto je, takođe, anulirano time što je inflacija za četiri odsto veća od tog povećanja, tako da smo mi platežno već u minusu što se tiče prošle godine. Nominalno imamo više, a u stvarnosti imamo manje”, ističe Mihajlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
