Šta znači ruska najava da će neprijateljskim državama prodavati gas za rublje umesto za evre i dolare

Ruska rublja dobila je 10 odsto na vrednosti u jednom danu i skočila do 95,9 rublji za jedan dolar. U odnosu na 8. mart kada je rublja bila najslabija, 139 rublji za dolar, juče je bila jača za čak 45 odsto i vredela 95,9 rublji za jedan dolar. To je za oko 18 odsto slabije od kursa pre početka invazije na Ukrajinu.

Reagovalo je i tržište prirodnog gasa pa je nakon Putinovog govora cena preskočila 1.300 evra za 1.000 kubika.

Međutim, kako će Rusija realizovati nameru da, pre svega zemlje EU plaćaju za gas u rubljama, a i kako će evropske zemlje odgovoriti na to je neizvesno, posebno zato što je EU uvela zabranu transakcija sa Ruskom centralnom bankom, a kupovina rublji bi to prekršila.

Kako objašnjava ekonomista Slaviša Tasić ako gas naplati u evrima, Gazprom dobije evre i onda ih u Rusiji, kroz svoju poslovnu banku, zameni za rublje. „Poslovna banka može devize prodati centralnoj banci, tako da na kraju lanca Centralna banka Rusije završi sa evrima, a Gazprom sa rubljama.

Ako gas naplati u rubljama, onda Gazprom dobije rublje, ali evropske države moraju preko svojih banaka da kupe rublje da ih uplate Gazpromu. Umesto da Gazprom menja evro za rublju kod neke ruske banke, evropske banke će morati da prethodno zamene evro za rublju. I to će morati da rade uz pomoć neke ruske banke“, objašnjava on u svom autorskom tekstu na Substack blogu.

Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj školi, opisuje ovo kao „zanimljiv potez kojim je Rusija iz defanzive poremetila dinamiku“.

„Može se ispostaviti da je ovo kratkoročno i da će Rusija odustati od toga, ali može biti i dugoročno dobar potez. Na kratak rok umesto Rusija da vapi za devizama, želi da natera svet da kupuje rublje. Ovim se utiče na kurs rublje, a to ima i politički efekat“, analizira Vučković za Danas.

Dugoročno, ovo bi mogao biti početak procesa u kom će se rublja više ubacivati u međunarodni finansijski sistem čime bi se smanjila zavisnost od dolara i evra.

„Ovim se prebacuje lopta u dvorište Evrope, da sankcije mogu da pogode obe strane i da se kao opcija pojavi razgovor i ublažavanje sankcija“, napominje Vučković.

I energetičar Miloš Zdravković ukazuje da je ovo usmereno na potkopavanje dominacije američkog dolara.

„Indijci su pre nekoliko dana kupili tri miliona barela nafte od Rusa za rublje, Saudijska Arabija je prodala naftu Kini za juane. Ovo je početak odgovora Zapadu na sankcije“, smatra on.

Dobar deo uvoza gasa iz Rusije se ove godine odvija na spot tržištu, pošto su prošle godine, kako objašnjava Zdravković, mnoge evropske zemlje odustale od produženja dugoročnih ugovora sa Rusijom o snabdevanju gasa. Ovo je sa skokom cena koji je počeo još prošle godine donelo velike prihode Rusiji od izvoza gasa, ali i nafte, koju, zanimljivo Putin nije pominjao u vezi naplate u rubljama.

Taj zahtev „predstavlja prekid ugovora“, rekao je juče nemački ministar ekonomije Robert Habek obraćajući se novinarima u Berlinu.

„Sada ćemo razgovarati sa svojim evropskim partnerima na koji način da odgovorimo na taj zahtev“, dodao je on.

Generalni direktor naftne kompanije OMV Alfred Štern istakao je da oni nisu dobili nikakvo obaveštenje i da će i dalje, po ugovoru, plaćati za gas u evrima.

I druge reakcije zemalja koje bi mogle biti pogođene ovom odlukom su uglavnom da razmatraju situaciju.

Naši sagovornici smatraju da bi izjave o kršenju ugovora mogle biti uvod u neke arbitraže, ali da suštinski nemaju mnogo smisla u situaciji kada se uvode sankcije i zamrzavaju sredstva bez sudskih odluka.

Ako Rusija želi da smanji zavisnost od dolara i evra, Evropska unija još više želi da smanji zavisnost od ruskog gasa. Vučković smatra da se Rusija, svesna toga, možda zato sada i odlučila na ovaj potez, dok još nema alternative za njen gas.

Oko 40 odsto potreba Evropa pokriva uvozom iz Rusije, što je oko 150 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Željko Marković, šef energetike u Dilojt Srbija, ističe da u kratkom roku Evropa teško može da nađe zamenu za ruski gas.

„EU ima program Repower kojim planira da u naredne dve godine smanji zavisnost od ruskog gasa za dve trećine, a do 2030. da potpuno budu nezavisni od ruskog gasa.

Polovinu toga mogla bi da obezbedi uvozom utečnjenog naftnog gasa, ali za sada nemaju dovoljno terminala za prijem TNG i pretvaranje opet u gasno stanje.

Za 15 milijardi kubika godišnje planiraju da povećaju proizvodnju gasa u Evropi, a za dve, tri milijarde da povećaju uvoz azerbejdžanskog gasa, tako da ostaje još oko 60 milijardi kubika godišnje da nađu. Za oko 30 milijardi kubika su mislili da intenziviraju izgradnju zelenih izvora energije kako bi smanjili potrošnju gasa u proizvodnji električne energije, toplotne energije… Za preostalih 30 milijardi kubika planiraju da industrija smanji potrošnju i nađe neke alternative“, objašnjava Marković.

Pre nekoliko dana već su se javile spekulacije da bi Bugarska mogla da nam zavrne dotok gasa, ako bi im Rusija plaćala tranzitne takse u rubljama i to nakon izjave jednog analitičara. Marković pak smatra da se tu radi o međudržavnim sporazumima i ugovorima i da su male šanse da se tako nešto desi.

Peskov: Problem će biti rešen

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov juče je poručio Bugarskoj da će morati da plaća gas u rubljama „hteli oni to ili ne“. Takođe je rekao i da ovo ne važi za Srbiju koja se uzdržala od neprijateljskih poteza i komentara prema Rusiji.

On je na žalbe Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da ovo može napraviti problem za isporuke gasa Srbiji, rekao da „će problem biti rešen i da će to biti naš prvi prioritet“.