Stabilizacija cene hleba bila u fokusu i pre 20 godina 1Hleb Foto: Stefana Savić

Beogradska pekarska industri­ja još nije potpisala ugovor sa Re­publičkom direkcijom za robne rezerve o isporuci belog brašna TIP-500 i ne znaju tačno koje koli­čine će dobiti. Budući da su pojedinačno najveći snabdevač hlebom beogradskog tržišta oni su i veliki potrošač brašna, a nje­gova cena na slobodnom tržištu je visoka, pa zato beli hleb „Sava“ od 500 grama proizvode po ceni od 23 dinara, pisao je Danas 2003. godine.

– Ukoliko iz robnih rezervi dobijemo belo brašno po ceni od 14,5o dinara po kilogramu mi ćemo početi proizvodnju hleba težine 500 grama koji će se prodavati po ceni od 21 dinar. Na­damo se da će prva količina jefti­nijeg brašna stići do kraja nedelje i tada ćemo biti u mogućnosti da ispoštujemo uslove koje je vlada propisala. Ukoliko se to ne dogodi bićemo prinuđeni da brašno na­bavljamo po znatno višim cenama, a to znači da cena hleba ne može da bude niža od 23 dinara – rekla je tada sagovornica Danasa Milena Avramovska, komer­cijalna direktorka Beogradske pekar­ske industrije.

Aktivnosti koje su tada preuzele Vlada i Republička direkcija za robne rezerve na stabilizaciji tržišta pšenice, brašna i hleba opisana je kao normalna i poželjna, jer je u svim zemljama država pozvana da između ostalog, vodi brigu i o socijalnim potrebama stanovništva.

Budući da država sada utvrđuje cenu samo za jedan artikal u poljoprivredi i prehrambe­noj industriji, a to je narodni hleb koji se prodaje po ceni od 13 dina­ra ona je dužna i da sve proizvođa­če snabdeva brašnom T-850 po od­govarajućim uslovima i ceni kako bi
se on mogao proizvoditi, isto važi za snabdevanje proizvođača brašnom T-500, navodi se u tekstu.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Sekretar Udruženja za agrar, Privredne komore Srbije Milan Prostran smatrao je najavljeni uvoz pšenice od 100 hiljada tona dovoljnim za stabilizaciju domaćeg tržišta na odrđeno vreme, što će odložiti zahteve pekara za povećanjem cena.

Privatni pekari i mlinari, međutim ukazivali su na činjeni­cu da su neka bivša društvena, a sada privatizovana velika preduzeća privilegovana u odnosu na njih, jer ostvaruju zaradu ne samo od skladište­nja pšenice, veći i od meljave.

Privatni pekari tvrde da od pr­ve količine od 25 hiljada tona pše­nice iz robnih rezervi još nisu dobili ni zrno.

– Ponavljamo i da je za beli hleb ko­ji se proizvodi od brašna T-500 iz robnih rezervi 20 dinara dobra ce­na i da je pod uticajem malog bro­ja tih velikih mlinara i pekara pri­hvaćeno da ona bude 21 dinar. Sve to izaziva revolt pravih privat­nika, koji može da rezultira pove­ćanjem cene vekne belog hleba od pola kilograma sa sadašnjih 20 (u unutrašnjost i imanje) na 21 dinar – izjavio je za Danas Đorđe Ilić, predsednik Unije mlinara i pekara.

Dvadeset godina kasnije, cena hleba je skoro dvostruko veća, a Vlada Republike Srbije je u novembru usvojila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500“, za koji je propisana maksimalna maloprodajna cena od 54 dinara, odnosno proizvođačka cena od 46,31 dinara, dok ukupna stopa marže koja se obračunava na neto fakturnu cenu ne sme biti veća od šest odsto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari