Stabilne javne finansije

U obrazloženju budžeta posebno se ističe da „u strukturi prihoda, izvorni prihodi koje ostvaruje lokalna samouprava svojim aktivnostima iznosi 46,41 odsto, što je skoro polovina planiranih prihoda“. Ako se ima u vidu da je za plate zaposlenih u javnom sektoru, a koje se finansiraju iz tog budžeta potrebno 17,30 odsto, a za kapitalne rashode 22,41 odsto onda se zaista može govoriti o stabilnim javnim finansijama opštine Raška. Dodamo li tome da Opština očekuje do 2017. godine do 2019. godine sredstva iz razvojne pomoći Evropske unije u iznosu od 6.397. 268 evra, uz obavezu obezbeđivanja sredstava za sufinansiranje u iznosu od 602. 732 evra, odnosno 74.136.000 dinara kao i činjenicu da je za 2017. godinu u budžetu obezbeđena tranša učešća opštine u iznosu od 27.354.000 onda je stabilnost opštinskih javnih finansija za narednu godinu neupitna.

Ali, analizirajući višegodišnje tendencije promena u strukturi sopstvenih prihoda opštine Raška kao i izostanak nekih programa koje bi trebalo da se finansiraju iz tog budžeta poput, recimo, lokalnog ekonomskog razvoja i energetske efikasnosti, ima mesta za pitanja potrebe jačanja dugoročnog održivog ekonomskog razvoja. Tako je, recimo, za poslednje tri budžetske godine znatno promenjen odnos između prihoda po osnovu poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke i poreza na imovinu pa je tako 2014. godine procentualni udeo poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke bio oko 35 odsto tadašnjeg budžeta, a procentualni udeo poreza na imovinu oko 10 odsto tadašnjeg budžeta.

Činjenica je da je budžet opštine Raška za 2017. godinu predvideo prihode u već pomenutom iznosu, veće od onog iz 2014. godine (853.431.940) za oko 88 miliona dinara, ali te godine planiran je porez na dohodak od 278.780.000, a 2017. godine iz istih izvora planirano je 233.420.000. Kod poreza na imovinu tendencije su suprotne – on je 2014. planiran u iznosu od 81.000.000 dinara, a za narednu godinu, planirani prihod od poreza na imovinu je 162.500.000. Pri tom treba imati u vidu činjenicu da u posmatranom periodu nije bilo promena odluka o visini stope poreza na imovinu kao ni promene odluka o visini stope amortizacije za utvrđivanje poreza na imovinu, ali je cena kvadratnog metra nepokretnosti po zonama na teritoriji opštine Raška povećana u prvoj i drugoj zoni (Turistički centar Kopaonik) za četiri do pet puta (npr. za građevinsko zemljište sa 6.000 dinara 2014. godine na 37. 370 dinara za 2017 godinu).

Ni lokalne komunalne takse kao značajan izvor budžetskih prihoda nisu menjane u posmatranom periodu. I dok na jednoj strani treba da raduje rast javnih prihoda opštine i povećanje udela od poreza na imovinu, što je svakako delom i plod angažovanijeg odnosa opštinske uprave prema tom izvoru javnih prihoda, ne treba izostaviti potrebu za jednom ozbiljnijom analizom privrednih i demografskih tendencija koje su uticale na oscilacije i pad poreskih prihoda po osnovu poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke. Ako je tačno da se kroz javne rashode, tačnije kroz strukturu tih rashoda i tako predstavljene ekonomske, socijalne i druge ciljeve, ogleda politika jedne vlasti onda čitajući budžet opštine Raška za 2017, a imajući u vidu i osnovnu funkciju javnih finansija da one treba da obezbede uslove za privredni rast, ekonomsku stabilnost i socijalnu koheziju zajednice, onda ne možemo a da se na kraju ovog prikaza budžeta ne upitamo zašto je izostala podrška programima lokalnog ekonomskog razvoja u sektoru ekonomske i razvojne politike i energetske efikasnosti.

Programi koji će se finansirati

1. Urbanizam i prostorno planiranje 175.000.000 2. Komunalne delatnosti 144.600.000 4. Razvoj turizma 101.308.000 5. Poljoprivreda i ruralni razvoj 20.800.000 6. Zaštita životne sredine 1.540.000 7. Organizacija saobraćaja i saobraćajne strukture 5.112 000 8. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje 109.326.000 9. Osnovno obrazovanje i vaspitanje 51. 000.000 10. Srednje obrazovanje i vaspitanje 8.000.000 11. Socijalna i dečja zaštita 35.600. 000 12. Zdravstvena zaštita 10.000.000 13. Razvoj kulture i informisanja 53.426.000 14. Razvoj sporta i omladine 17.310.000 15. Opšte usluge lokalne samouprave 408.610.500 16. Politički sistem lokalne samouprave 23.200.000

Malo para za poljoprivredu

Očigledne razvojne i demografske probleme opštine Raška nije moguće rešiti bez agresivnijeg obezbeđivanja stimulativnog okvira za poslovanje i adekvatnog privrednog ambijenta za privlačenje investicija. A taj adekvatni privredni ambijent nije samo turizam za čiji je razvoj u 2017. planirano 101.308.000, već je to i poljoprivreda za koju je, zajedno sa ruralnim razvojem, planirano samo 20.800.000 dinara.

Raška Danas – Projekat je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Raška