U narednih sedam dana pozvaću sve radnike koji su u vreme otvaranja stečaja Srpske fabrike stakla dobili otkaze, da vidim njihov pravni status i da pokušamo sve kako bi se oni koji mogu vratili na posao.
Ja želim te ljude da pogledam u lice, jer ih nisam ja otpustio, nego oni koji su tražili i sprovodili stečaj – kaže za Danas Miroslav Pušica, predsednik Nadzornog odbora paraćinske staklare u kojoj je početkom nedelje ukinut predstečajni postupak. Pušica najavljuje da će protiv firme Veksilum, koja je posle godinu dana povukla zahtev za otvaranje stečaja, podneti prijavu i tražiti nadoknadu za izgubljenu dobit.
On tvrdi da ne zna zbog čega je Veksilum odustao, ali strepi da „kuju pokvareniji plan“. Ipak, veruje da će proizvodnja biti nastavljena i najavljuje da će staklara izmiriti sve dugove.
– U trenutku kada je stečaj uveden, Nadzorni odbor nije imao nikakve mogućnosti da upravlja fabrikom, ali to je ispravljeno kada je odluka poništena i otvoren predstečajni postupak, iako smo i tada za sve morali da tražimo saglasnost. Ipak, uspeli smo da u odnosu na stanje u stečaju, ostvarimo rast proizvodnje od 20 odsto, za 23 procenta je uvećana prodaja a oko 50 odsto ugovora sklopljeno je sa inostranim partnerima. Fabrika radi ozbiljno, osvojili smo i 32 alata za laku flašu, što nam daje prednost na tržištu – ističe Pušica ali dodaje i da još nema preciznije podatke o poziciji fabrike posle odluke o ukidanju predstečajnog postupka.
Koliko će vremena proći dok Nadzorni odbor i poslovodstvo ne preuzmu u potpunosti upravljanje fabrikom, još nije izvesno jer je odluka suda samo saopštena, ali još nije dostavljena pravnim zastupnicima Veksiluma i fabrike.
– Kada to bude učinjeno, u roku od osam dana može se podneti žalba na koju imaju pravo i drugi poverioci. Tek kada rešenje postane pravosnažno, dostavlja se APR-u i Sektoru za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije, što u ovom slučaju znači da će se nad računima paraćinske staklare ponovo uspostaviti blokada od 630 miliona dinara, koliko je iznosila na dan otvaranja stečaja – objašnjava za Danas Saša Jovanović, stečajni upravnik fabrike.
On navodi i da još nije okončana parnica u kojoj se utvrđuje ko je stvarno od Glas industry otkupio dug staklare od 47 miliona evra.
– Nije sporno da je taj novac „legao“ na račun fabrike i da je uplatu kao pozajmicu izvršila firma Glas industry, jedna od vlasnica SFS. Međutim, da li je to otkupio Veksilum i po tom osnovu zatražio stečaj ili CPR Impeks, koji je tako stekao udeo od 56 odsto i postigao svoju većinu u Nadzornom odboru, tek će sud da utvrdi – kaže Jovanović kome takođe nije poznato zbog čega je Veksilum posle tako uporno traženog stečaja, povukao svoj zahtev.
Podsetimo, Srpska fabrika stakla u dva navrata je prodata praktično istom kupcu. Prvi put ju je 2006. kupio bugarski Rubin a iako nije u vlasničkoj strukturi te firme, zbog čestog pojavljivanja u poslovima paraćinske fabrike, spekulisalo se da je pravi vlasnik kontroverzni bugarski biznismen, Cvetan Vasilev. Za njim je Bugarska raspisala poternicu preko Interpola, a u Srbiji još nije doneta odluka da li će biti izručen. Cvetanov tvrdi da je reč o političkom progonu, a vlasti naših suseda ga optužuju za prevare. U toj prvoj prodaji fabrika je uspela da nagomila milionske dugove za isporučenu energiju, pa je privatizacija raskinuta a jedno vreme je njome upravljao Srbijagas.
Drugi put ju je to javno preduzeće prodalo 2012. i to za isti iznos od 35 miliona evra, koliko je prethodno iznosio dug konvertovan u vlasništvo Srbijagasa. „Novi“ kupci bili su Trgovačko-korporativna banka Bugarske, gde je Vasilev bio savetnik i konzorcijum Rubina i Glas industry. Dve godine kasnije, bugarska preduzeća i banka odlaze u stečaj, a dug od 47 miliona evra koji je Glas industry pozajmila staklari, prema jednoj verziji otkupio je CPR Impeks Petra Crnogorca, firma koja se bavi prodajom oružja i vojne opreme i koja je tako postala većinski vlasnik staklare. Prošle godine, međutim, pojavio se Veksilum, ćerka firma istoimene austrijske kompanije, koja je tvrdila kako je ona otkupila dugove staklare i zahtevala je otvaranje stečaja kako bi svoj novac mogla da naplati. Zašto je od toga odustala, sagovornici Danasa nisu mogli da objasne.
Vasilev tražio stečaj
Iako nema pouzdanih dokaza da iza Veksiluma stoji Cvetan Vasilev, činjenica je da se i on zalagao za stečaj u kome je video i svoju ulogu. „Fabrika bi nakon otvaranja stečaja stekla brojne nove mogućnosti za revitalizaciju poslovanja. U opticaju su nove investicije u iznosu od 15 miliona evra od strane stranih investitora koje bi dovele do uvođenja novih tehnologija i privlačenja novih klijenata. Postoje planovi za povećanje produktivnosti u nivou od 85 – 90 odsto, što bi rezultovalo i višim kvalitetom proizvoda, ali i zapošljavanjem novih 300 – 350 radnika. Instaliranje linije za proizvodnju mašinskog stakla zahtevalo bi zapošljavanje dodatnih 150 radnika“, naveo je Vasilev prošle godine reagujući na jedan od tekstova u Danasu. Inače, Zakon o stečaju ne poznaje investicionu aktivnost firmi koje su u tom procesu, već je obeštećenje poverilaca prevashodni cilj.
Dve struje naprednjaka
Nadzorni odbor Srpske fabrike stakla, koji verovatno odražava vlasničku strukturu iako ona zbog stečaja bugarskih firmi i banke nije još evidentirana u srpskom registru, osim Petra Crnogorca, čiji je CPR Impeks, kako se tvrdi, otkupio dugove prema Glas industri, čine i visokopozicionirani funkcioneri Srpske napredne stranke. Predsednik NO Miroslav Pušica je i član Glavnog odbora SNS, a predstavnike je struje koja se žestoko protivila uvođenju stečaja. U NO je bio i Dušan Adamović, član Izvršnog odbora GO SNS, ali je on pre nekoliko meseci podneo ostavku na članstvo u upravi staklare „jer je tamo haos“. Inače, zalagao se za stečaj fabrike, ali ni on nije znao zbog čega je Veksilum odustao od tog zahteva.
Projekat „Paraćin DANAS, između saplitanja i razvoja“ realizuje se uz pomoć sredstava iz budžeta opštine Paraćin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.