Stamenković: Plate od 900 evra mogu se dostići 2025. godine na nekoliko načina

On je na konferenciji za novinare MAT-a rekao da ako se za obračun uzme prosečna plata od 500 evra, koja nije dostignuta u prošloj godini jer će na kraju decembra biti oko 495 evra, ali će na tom nivou biti u januaru ove godine, to znači da će plata u 2025. godini od 900 evra, koju je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, biti za 80 odsto viša.

Vučić je nedavno predstavio program „Srbija 2025“ koji predviđa da će vrednost investicija do te godine iznositi 14 milijardi evra, da će prosečne plate biti 900 evra, a penzije 430 do 440 evra.
„Pod pretpostavkom da bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji raste četiri odsto godišnje, za šest godina, jer u obračun ulazi i 2020. godina, biće veći za 26,5 odsto. Međutim vrednost zarada u evrima upoređuje se sa vrednošću BDP u evrima i ukoliko bi inflacija bila tri odsto godišnje to bi značilo rast BDP-a od 7,1 odsto godišnje“, rekao je Stamenković.

Dodao je da bi pod tim uslovima vrednost BDP u 2025. godini bila za 51 odsto veća od vrednosti u 2019. godini, a da bi se ta razlika između rasta plata za 80 odsto i rasta BDP od 51 odsto prevazišla postoji nekoliko načina koji se mogu i kombinovati.

Stamenković je rekao da je jedan od načina da se smanji udeo investicija u BDP, drugi popunjavanje te razlike povećanjem uvoza i deficita spoljnotrgovinske razmene, a treći način je povećanje udela neto zarada u bruto zaradama.

„Porezi i doprinosi u bruto zaradama sada iznose 38,2 odsto i neophodno bi bilo da se smanje na 15,9 odsto da bi porast bruto zarada bio jednak porastu vrednosti BDP“, rekao je Stamenković.

Istakao je da je četvrti način za dostizanje zarada od 900 evra da prosečni realni rast BDP godišnje iznosi sedam odsto i uz rast inflacije od tri odsto to bi nominalno godišnje iznosilo 10,2 odsto ili nešto preko 79 odsto do 2025. godine.

Urednik MAT-a Ivan Nikolić rekao je da je „sličan slučaj viđen u Rumuniji“.

„U Rumuniji će prosečna neto plata u 2019. godini biti 641,4 evra, a 2013. godine bila je 357 evra, što je u šestogodišnjem periodu povećanje od oko 79 odsto, a u istom periodu rumunski BDP u tekućim cenama povećan je nominalno za 50,6 odsto, uz prosečan međugodišnji realni rast BDP-a od 4,4 odsto“, rekao je Nikolić.

Prosečne neto plate u Rumuniji su, prema njegovim rečima, rasle svake godine oko dva do tri procentna poena brže od nominalnog rasta BDP-a, s tim što se ta razlika u prošloj godini dodatno povećala jer su plate rasle dvostruko brže po stopi od 12,9 odsto, a BDP po stopi od 6,3 odsto.

To povećanje plata, kako je rekao, samo je blago pokvarilo ravnotežu makroekonomskih pokazatelja jer su od 2016. do 2018. godine bruto fiksne investicije u BDP-u redukovane sa 22,9 na 21 odsto, izvoz je stagnirao na nivou 41,5 odsto, a blago je povećan uvoz sa 42,1 na 44,6 odsto.

„Ne mogu reći da je zbog toga značajnije povećan javni dug i fiskalni deficit“, rekao je Nikolić.