Standard na nizbrdici, hrana sve skuplja

 Da je kupovna moć građana sve niža potvrđuje i činjenica da najveći udeo u potrošačkoj korpi ima hrana, čak više od 40 odsto, a ona je, prema statističkim podacima, samo u poslednjih godinu dana poskupela gotovo 13 odsto, po čemu smo vodeća zemlja u regionu.

– Ako građani troše više od 40 odsto na hranu i još 15 odsto na komunalije, onda nema ni govora o povećanju standarda. Kad poskupi struja ili grejanje, bilo šta od komunalija ili prehrambenih proizvoda, ljudi vide da je to mnogo više nego onaj indeks potrošačkih cena koji uključuje 400 do 500 proizvoda. Pomeranja standarda nema, i to je naročito osetno za one kategorije građana koje su ispod statističkih proseka. Bitno je naglasiti koliko taj prosek zamagljuje činjenicu da jedan vrlo visok procenat stanovništva ima znatno niže prihode, i da su na ivici siromaštva, kaže za Radnik Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na lane najviše su poskupela alkoholna pića i duvan, i to za 28,8 odsto, ali je njihov udeo u korpi 7,3 procenta. Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva skuplja su za 6,5 odsto, a u potrošnji domaćinstva zauzimaju 18,6 procenata. Ipak, najalarmantniji podaci vezani su za izdvajanja koja domaćinstva imaju za hranu i poskupljenja u toj oblasti. Teško je objasniti zbog čega smo po tim pokazateljima na vrhu liste u regionu, ali kako pokazuju izveštaji regionalnih zavoda za statistiku koje je objavio portal „Makroekonomija.org“, u Hrvatskoj je poskupljenje iznosilo 6,5 procenata, a u Sloveniji svega 3,3 odsto.

Poseban udar na kućni budžet jesu česta poskupljenja komunalija i energenata u ovom periodu, iako su to cene koje su kontrolisane. Tako je u avgustu poskupeo gas za 4,4 odsto za domaćinstva, struja za 10,9 odsto, uz obećanje EPS-a da neće menjati cenu do kraja godine, iako je, tvrde, realno trebalo da poskupi za 38 procenata.

– U septembru se stvara utisak da je sve užasno poskupelo, jer počinju neki izdaci koji su tipični za početak jeseni, od početka školske godine pa do priprema za zimu. To naravno ne umanjuje činjenicu da se nastavlja trend koji govori o smanjenju domaće tražnje za potrošnim proizvodima, ističe Bajec. Sa ovakvim pokazateljima, građani gotovo sve što zarade troše na hranu i komunalije, a često se odriču drugih potreba. Ipak, statistička slika nije potpuna, jer se mnoge porodice snalaze na različite načine kako bi sastavile kraj sa krajem.

– Preko tri milijarde evra godišnje stiže u zemlju od dijaspore i veliki deo toga završi kao dodatak porodičnom budžetu. Takođe, siva ekonomija u prometu prehrambenim proizvodima je u usponu, a ljudi masovno žive i na „večitom kreditu“, zadužuju se pa vraćaju, i konstantno održavaju veću potrošnju nego što imaju para u džepu, objašnjava Bajec i dodaje da su to načini na koje se građani permanentno dovijaju.

Po svemu sudeći predstoji nam teška jesen, a stručnjaci se slažu da je zaustavljanje sunovrata standarda jedino moguće povećanjem proizvodnje.

– Jedino stvarno pomeranje jeste posao. Nova zarada, novi izvor prihoda, novi izvor za oporezivanje tog prihoda za državu i nova aktivnost i rast koja se time stvara u ekonomiji, zaključuje Bajec i kao pozitivan, ali ne i dovoljan pomak navodi dobre izglede da će se inflacija do kraja godine zaista kretati u okviru koji je centralna banka navela kao cilj.

Ekonomista Aleksandar Stevanović slaže se da veliki udeo hrane u potrošnji govori koliko smo siromašni, kao i da će tako biti sve dok se ne poveća proizvodnja.

– U siromašnoj zemlji kakva je naša možemo govoriti ili o relativno skupoj hrani ili relativno jeftinim uslugama. Ne možete zatvoriti granice i naterati ljude koji proizvode ovde da prodaju isključivo u Srbiji. Standard i potrošnja su samo pokazatelji, a pravi problem jeste to koliko mi proizvedemo za godinu dana. To je, opet, posledica sistema u kome je neisplativo baviti se biznisom. Dok se ne poveća produktivnost koja jedina može pogurati društveni proizvod zemlje, stanje se neće menjati, naglasio je Stevanović. Razloge visokih cena hrane Goran Papović iz Nacionalna organizacija potrošača Srbije vidi u monopolizaciji tržišta i nejednakim uslovima na tržištu za male proizvođače.

– Kupovna moć potrošača je od 2009. opala za 30 do 40 odsto. Hrana nam je preskupa zato što je tržište monopolizovano, pravi tržišni nadzor ne postoji, kao ni zdrava konkurencija. Mnogi manji proizvođači ne mogu da plasiraju svoje proizvode u većim marketima zbog konkurencije velike industrije, a sa druge strane naše pijace drže preprodavci a ne proizvođači. Potrebno je da se otvore vrata dolasku većih trgovinskih lanaca, da zloupotreba monopola bude zabranjena, kao i da se formiraju veletržnice u većim gradovima, gde će postojati tržišni nadzor, naveo je Papović.

Cifre za glavobolju

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u julu prošle godine iznosila je 41.180 dinara, a u julu ove godine 44.182 dinara, što je za 7,3 odsto nominalno više, a realno manje za 1,2 odsto. Prosečna potrošačka korpa iznosila je u julu prošle godine 58.900 dinara, a u istom mesecu ove 64.800 dinara, dok je minimalna korpa lane bila „teška“ 31.270, a u julu ove godine 34.066 dinara.

Od jednog krompira dva ručka

Suočeni sa nemaštinom i preskupom hranom, građani često štede i na količini i na kvalitetu. Prema podacima Privredne komore Srbije, godišnje potrošimo 60,7 kilograma mesa i mesnih prerađevina po stanovniku, dok se u Nemačkoj troši 90, u Francuskoj 98, a u Italiji 87 kilograma. U Srbiji je godišnja potrošnja kravljeg mleka 55,1 litar, znatno manja od proseka u EU, koji iznosi 90,4 litra. Posebno je porazan podatak o potrošnji voća – 37,3 kilograma i povrća – 99,8 kilograma po stanovniku, gde Srbija zaostaje čak 2-3 puta u odnosu na prosek u EU.