Stanivuković: Srbija unapredila rezultate u 13 oblasti javnih politika

Sastanak je bio posvećen diskusiji o nalazima i preporukama za Republiku Srbiju, na čemu se Stanivuković zahvalio kolegama iz OECD na traćoj publikaciji o konkurentnosti politika u Jugoistočnoj Evropi za 2021. godinu.

„Napomenuo bih da je reč o važnom dokumentu za Srbiju, koji postavlja željene ciljeve za postizanje nivoa konkurentnosti na nivou država članica EU i zemalja OECD-a, a nudi uvid u to gde se naša zemlja trenutno nalazi u poređenju sa drugim učesnicima sa Zapadnog Balkana, i na kraju identidfikuje koja područja je potrebno unaprediti“, objasnio je Stanivuković, ističući važnost dokumenta u pripremi nacionalnih strateških i političkih dokumenata, posebno Programa ekonomskih reformi.

Istakao je i da su se lekcije iz prethodne procene pokazale kao vredne za bolje oblikovanje strateških dokumenata.

„Raduje me što sam i video i čuo da je Srbija, tokom 2021. godine uspela da unapredi svoje rezultate u 13 oblasti, što nas postavlja u najbolje rangiranu ekonomiju na Zapadnom Balkanu, posebno kada je reč o investicionoj politici i promociji, pristupima finansiranju, o trgovinskoj politici, državnim preduzećima, transportu, kao i dimenzijama nauke, tehnologije i inovacija“.

Skrenuo je pažnju i na mere koje je Srbija preduzela u borbi sa pandemijom.

„Srbija je izdvojila više od osam milijardi evra za tri paketa pomoći, u okviru ekonomskih mera, s ciljem podrške privredi i građanima. Reč je o najvećoj pomoći koja je izdvojena na teritoriji Jugoistočne Evrope. Tri paketa mera ukupno čine čak 17,4 odsto BDP-a, a očekuje se da će dodatno doprineti rastu BDP-a, uz očekivanje stabilizacije na oko 4 odsto u srednjem roku“, rekao je on, smatrajući da je naša zemlja uspela da održi poverenje i građana i privrede, te da su paketi ispunili svoju svrhu, doprinoseći brzom oporavku najvažnijih sektora u privredi.

Govoreći o BDP-u, istakao je da je pad u 2020. godini bio svega 0,9 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, dok je javni dug čvrsto ispod nivoa od 60 procenata BDP-a.

„U prvom kvartalu tekuće godine rast je bio 1,8 odsto, u drugom čak 13,7 procenata, a rast u prvoj polovini godine 7,6 odsto, što je znatno bolji rezultat od očekivanja“, podsetio je Stanivuković, i dodao „da je logična posledica da se projekcija rasta uveća na 7 odsto za celu godinu, ali da veruje da će rast BDP-a biti između 7 i 7,5 procenata, što će još jednom biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.“

Za ove rezultate smatra zaslužnim pakete podrške privredi i građanima za vreme pandemije, i ističe da je javni dug Srbije stabilan te da je trenutno na nivou od 55,2 odsto, što je još uvek daleko od nivoa koji propisuje Mastriht.

Napomenuo je i da je projektovani budžetski deficit za 2021. godinu 6,9 odsto, ali zbog bolje naplate i brzog ekonomskog oporavka očekuje se da će ostati na nivou ispod 5 procenata.

„Nacrt budžeta za 2022. godinu, predviđa deficit od 3 odsto i još veća izdvajanja za kapitalne investicije, kako bi se još dodatno podržao rast i zapošljavanje. Ova sredstva su pretežno namenjena za nastavak radova na infrastrukturnim projektima, ali i za ostvarivanje novih, posebno kada su u pitanju putevi ili železnička infrastruktura, zelena agenda, digitalne investicije i zdravlje“ rekao je on, ističući da je Srbija jedina zemlja van EU koja je ponudila zelene obveznice na međunarodnom tržištu kapitala u septembru ove godine.

Sekretar je napomenuo i da je od velikog značaja novi sistem fiskalizacije koji treba da obezbedi efikasniju kontrolu i bolju naplatu poreza, kao i uspešniju borbu protiv sive ekonomije.