Stanivuković: Strukturnim reformama do još većeg broja stranih investicija

Stanivuković je podsetio da je Srbija otvorila poglavlje 17. u pregovorima sa EU, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku, u decembru 2018. godine, u okviru kojeg će biti raspravljano o kapacitetima za koordinaciju ekonomskih politika, kao i o drugim temama relevantnim u ovom procesu, navodi se u saopštenju.

„Realizacija strukturnih reformi, koje se nalaze u Programu ekonomskih reformi 2019-2021, predstavlja samo deo naših napora da ispunimo ekonomske preduslove za članstvo u Evropskoj uniji, ali je istovremeno ERP prepoznat i kao ključni dokument u koordinaciji ekonomskih politika sa EU. To je važna alatka koja nam pomaže da upravljamo reformama, privlačeći strane direktne investicije, uvećavajući kapacitet javne administracije, unapređujući ekonomsko upravljanje na najviši nivo“, rekao je Stanivuković.

On je naveo da je u izradi tog dokumenta, posebna pažnja data predstavnicima civilnog društva, poslovne zajednice, socio-ekonomskog saveta, kao i lokalnim vlastima i Narodnoj skupštini u oblasti unapređenja poslovnog okruženja.

„Govoreći o makroekonomskom okruženju, o pozadini privlačenja stranih direktnih investicija, važno je primetiti da je postignut dinamičan ekonomski rast, a javne finansije izbalansirane u Srbiji, uz nizak nivo javnog duga i nisku i stabilnu inflaciju“, objasnio je Stanivuković.

Osvrnuvši se na program fiskalne konsolidacije, koji je bio podržan i drugim ekonomskim merama, državni sekretar je rekao da je to rezultiralo značajnim unapređenjem makroekonomskih performansi u prethodnom periodu. Podsetio je i da je u 2018. godini zabeleženo 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija, u mnogim sektorima, a najviše u proizvodnji.

„Uspostavljanjem fiskalne stabilnosti, baza za zdrav i održiv ekonomski rast bila je kreirana, a u potpunosti pokriven tekući deficit platnog bilansa, što je osigurano direktnim stranim investicijama, pa su se kretanja na tržištu rada preokrenula u pravcu poboljšanja“, rekao je on.

Stanivuković je rekao da su trenutni makroekonomski podaci pokazali da smo na pravom putu, a da projekcija za period od 2019-2021. godine predviđa kumulativni BDP rast od 11,9 odsto.

„Stabilna uvećanja ulaganja se očekuju uz postepeno povećanje njihovog učešća u BDP“, rekao je Stanivuković.

On je naveo da će fokus ekonomske i fiskalne politike Ministarstva finansija i Vlade Srbije u narednom periodu biti očuvanje fiskalne stabilnosti, smanjenje javnog duga, promene u poreskom sistemu, kontinuirana reforma poreske administracije, intenziviranje strukturnih reformi, posebno posebno u domenu javnih preduzeća i podizanju efikasnosti javnog sektora, kao i smanjenju sive ekonomije.

„Sve ove reforme teže daljem unapređenju ekonomskog okruženja kao neophodnog preduslova za brži rast BDP i otpornosti naše ekonomije. U prilog predstojećim ekonomskim naporima, Republika Srbija zaključila je novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom – Instrument koordinacije politika, koji predviđa nastavak institucionalnih i strukturnih reformi“, rekao je Stanivuković.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija naveo je i da je Srbija kao prioritet za privlačenje stranih investicija označila unapređenje poslovnog okruženja, posebno pojednostavljenje procedura, tranformaciju Poreske uprave, reformu inspekcija, a kontinuirano se radi i na smanjenju sive ekonomije.

Stanivuković je podsetio da je rezultat reformi koje je Srbija sprovela prepoznat i na Doing Business 2019. listi Svetske banke, gde je rangirana kao 48. od 190 zemalja. Takođe, prema Indeksu globalne konkurentnosti, Srbija je rangirana na 65. mestu od 140 zemalja 2018. godine.

„Dobri rezultati u privlačenju direktnih stranih investicija prepoznati su i od strane IMF, OECD i potvrđeni od strane Evropske komisije, u njihovoj proceni za period od 2019-2021. Vlada Republike Srbije posvećena je kontinuiranim strukturnim reformama za dalje unapređenje poslovnog okruženja, što je značajno i za domaće i za strane investitore“, zaključio je Stanivuković.