Proces starenja stanovništva nije zaobišao ni austrijsku prestonicu, a demografi upozoravaju da će taj trend biti veoma izražen u naredne tri decenije. Početkom oktobra u Beču je održan simpozijum pod nazivom „Starenje – individualno stanovanje“, a jedno od pitanja kojima su se bavili učesnici tog skupa odnosilo se na trendove stanovanja sa kojima će se starije generacije suočiti u budućnosti.
Sudeći prema najnovijim statističkim podacima, više od 250.000 Bečlija stariji su od 65 godina, a procenjuje se da će za tri decenije broj stanovnika starosti između 60 i 74 godine porasti za 26 odsto, odnosno za 69.000 ljudi (udeo starijih od 75 godina porašće za 96 odsto). Prognozira se, takođe, da će broj stanovnika starijih od 60 godina porasti sa 22 na 27 odsto (2044. godine).
Zanimljivo je da je već godinama unazad gradnja stanova za starije sugrađane u središtu pažnje gradskih čelnika. To je potvrdio i gradski odbornik za stanogradnju Mihael Ludvig, koji kaže da su demografske prognoze obeshrabrujuće i da bi trebalo stanogradnju prilagoditi potrebama starije populacije. Tri aktuelne studije pokazuju da će porodične veze sve više dobijati na značaju. U prilog tome govore i rezultati jedne ankete u kojoj je 54 odsto ispitanika starijih od 50 godina prednost dalo stanovanju u okviru porodice. Za 45 odsto ispitanika ključni razlog za život u zajednici leži u strahu od usamljenosti i izolacije u starosti. Većina ispitanih ne bi želela da živi u čisto „staračkim naseljima“, pa ne čudi što je život u zgradi sa više generacija na samom vrhu liste želja. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je sve veći broj Bečlija koji i u dubokoj starosti ostaju aktivni. Oni su vrlo značajni za društvo, te je cilj stručnjaka koji brinu o stanogradnji da starijim sugrađanima ponude široku lepezu životnog prostora, uključujući i zajedničko stanovanje, a s druge strane da im omogući da budu i dalje društveno aktivni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
