Stanovi i kuće deficitarni na tržištu jugoistočne Evrope

Na tržištu nekretnina Srbije i ostalih zemalja jugoistočne Evrope nema dovoljno kuća i stanova jer stanovnici žele da poboljšaju uslove stanovanja, pa je potražnja velika, saopštili su juče analitičari Unikredit banke. Prema proceni koju je Unikredit predstavio na godišnjoj skupštini Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Kijevu, oko 19 odsto stanovnika jugoistočne Evrope planira da uskoro kupi stan ili kuću, a trećina planira to da učini u naredne tri godine. Od toga će 88 odsto stanova i kuća biti korišćeno kao osnovni stambeni prostor, a namera da se nekretnina kupi kao poslovna investicija najizraženija je u Srbiji – devet odsto, u Hrvatskoj – osam odsto, a u Bugarskoj – sedam odsto. Najveći procenat stanovnika planira da kupi stan u Rumuniji – 25 odsto, Hrvatskoj – 24 procenta i Sloveniji – 23 odsto. „Kvalitet i ponuda nekretnina u jugoistočnoj Evropi na niskom su nivou“, kazala je glavni ekonomista Unikredita za Jugoistočnu Evropu Debora Revoltela.

Tomas Mirou, novi predsednik EBRD

Nemac Tomas Mirou biće novi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, odlučila je juče uprava guvernera EBRD. Mirou (55) će biti peti predsednik EBRD i zameniće Žana Lemijera koji se povlači posle dva četvorogodišnja mandata. Trenutno je Mirou državni sekretar u nemačkom ministarstvu finansija zadužen za nacionalno i međunarodno finansijsko tržište, međunarodne finansijske institucije i multilateralne razvojne banke, navodi se u saopštenju EBRD. On će biti drugi predsednik iz Nemačke u 17 godina dugoj istoriji EBRD. Prvi Nemac na tom mestu, između 1998. i 2000, bio je Horst Keler.

Dom u jugoistočnoj Evropi ima u proseku 2,8 soba i 63 kvadratna metra upotrebljivog prostora, dok stanovnici zapadnoevropskih zemalja žive u stanovima i kućama koji imaju u proseku po 4,2 sobe i 87 kvadratna metra površine. U jugoistočnoj Evropi ima 413 stambenih jedinica na 1.000 ljudi, a u Zapadnoj Evropi 472. U jugoistočnoj Evropi je u protekle tri godine izgrađeno tri stambene jedinice po stanovniku, a u zemljama Zapadne Evrope 7,4. Većina stanova u jugoistočnoj Evropi nasleđena je iz perioda socijalizma, a više od 70 odsto stambenih zgrada u regionu izgrađeno je između 1945. i 1990. godine, pokazuju podaci Unikredita. U kućama živi 56 odsto, a u stanovima 44 odsto stanovništva. Većina stanovnika u Srbiji (71 odsto), u Bosni – 75 odsto i Mađarskoj – 70 odsto živi u stanovima. Najviše ljudi koji žive u stanovima, čak 84 odsto, ima u Rusiji.