Stara Pazova idealna lokacija za nacionalni stadion

– Prethodnih pola veka gotovo ništa nije ulagano. A posledica takvog nemara su stari, prevaziđeni stadioni koje je pojeo zub vremena. Mi u Fudbalskom savezu Srbije ne želimo da se pomirimo s tim da novca nema i planiramo da u naredne četiri godine uradimo dosta toga. Prioritet je izgradnja stadiona u Pazovi, ali u planu je i pokrivanje još jednog stadiona, kao i postavljanje reflektora gde je to neophodno. Ipak, najveći poduhvat biće izgradnja nacionalnog stadiona – najavio je potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije Ivan Ćurković.

On je podsetio da će FSS, do 2014. godine, aplicirati za sredstva za taj projekat koji bi trebalo da bude gotov 2019. „To bi nam otvorilo mogućnost da budemo jedan od domaćina Evropskog prvenstva 2020“, istakao je Ćurković. On je podsetio da slične, nacionalne, stadione imaju Francuska, Poljska, Rumunija i Velika Britanija i procenio da bi Srbija, ukoliko se realizuje ovaj veliki projekat FSS-a, napomenuo je Ćurković, mogla da da bude i domaćin finala Lige šampiona.

Kompanija Soliditi ril istejt, koja se bavi nekretninama, pokušala je da pronađe idealne lokacije za takav stadion. Prema oceni Jovice Jakovca, predstavnika te kompanije, Srbiji je potreban stadion pete generacije, projekat sličan Olimpijskom stadionu, koji su Britanci napravili za potrebe Igara u Londonu.

– Idealna lokacija za nacionalni stadion bila bi Stara Pazova, s obzirom na to da se nalazi na tridesetak kilometara od Beograda i ima Kuću fudbala. Osim toga, investitor se ne bi suočio sa problemima u vezi sa vlasničkom strukturom. Druga na listi savršenih lokacija za stadion jeste desna obala Dunava, gde se nalazi Luka Beograd. Postoji i opcija da se neki od postojećih stadiona, Rada, Crvene zvezde, Partizana ili OFK Beograda preurede. Na dugom štapu su neke druge lokacije, poput one koju nazivamo trećim ili banatskim Beogradom, gde će počinjati most koji spaja Borču i Zemun – naglasio je Jakovac.

Danijel Cvjetićanin, profesor na Univerzitetu Singidunum, smatra da male zemlje, sa nerazvijenom privredom, ne mogu sebi da priušte velike investicije. „Zanimljivo je da sport nije atraktivno polje za ulaganje, ukoliko se želi veliki profit. Uprkos tome, veliki novac vrti se u sportu, što je nama ekonomistima veoma čudno“, prokomentarisao je Cvjetićanin.

Prema oceni Milana Jankovića, predsednika Privredne komore Beograda, veliku ulogu u ovoj priči treba da odigra država. Jedino država, smatra on, kad hoće, nešto može da učini.

– Najefikasniji model izgradnje sportske infrastrukture jesu privatno javna partnerstva. Bez toga teško može nešto da se učini. Problem je i u tome što se u Srbiji, koja je pre dve godine dobili zakon kojim je ta oblast regulisana, taj dokument ne primenjuje zato što još nije usvojeno stotinak podzakonskih akata – napomenuo je Janković.

Kada država pronađe investitore i skupi dovoljno novca za ovakve projekte, za savet svakako može da se obrati Francuskoj, koja je bila domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 1998. i koja će najbolje evropske fudbalske ekipe ugostiti i 2016.

– Izgradnja četiri stadiona u Lionu, Bordou, Nici i Lilu koštaće dve milijarde evra, pri čemu će država učestvovati sa 10 odsto, odnosno sa 200.000 evra. Treba podsetiti da stadion nije običan travnjak, niti je to samo mesto na kojem se održavaju sportske manifestacije. Koncept multifunkcionalnih stadiona je dobar, jer se na taj način generišu razni prihodi od prometa ostvarenog u tržnim centrima, hotelima, restoranima – naglašava ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio i dodaje da predstoji rekonstrukcija stadiona u Marseju.

O iskustvima SAD govorio je šef ekonomskog odeljenja ambasade te države u Beogradu, Daglas Apostol. On je istakao da je u prethodnih 20 godina u rekonstrukciju i održavanje stadiona uloženo 30 milijardi dolara.

– Ipak, stadioni se održavaju zahvaljujući reklamama. Samo jedan minut na televiziji može da košta i sedam miliona dolara, a njujorški Metsi naplaćuju od grada 20 miliona dolara godišnje samo za to što je ime napisano na stadionu – reč je o ugovoru na 20 godina. Inače, klubovi u SAD, bilo da su iz NFL, NBA ili NHL lige, spadaju među najskuplje na svetu. Uz Mančester junajted i Real Madrid, njujorški Jenkiji i Dalas kaubojsi su najbogatiji klubovi na svetu – rekao je Apostol i dodao da sport u SAD zarađuje najviše od reklama, ali nije zanemarljiva ni zarada od prodaje karata.

Recept stadiona Santjago Bernabeu

Najtrofejniji evropski klub Real Madrid i stadion na kom Madriđani dočekuju svoje protivnike – Santjago Bernabeu mogu da posluže kao dobar primer. „Santjago Bernabeu je konstantno u rekonstrukciji. Trenutno su aktuelna tri projekta, a jedan od njih je pokrivanje celog stadiona. O svemu se vodi računa – o mestima za sedenje, parkingu, restoranu, prodavnicama, sve mora da funkcioniše savršeno. Bernabeu prima 85.000 gledalaca, a svake sezone proda se od 65.000 do 70.000 pretplatnih karata. Da kojim slučajem može da primi 150.000 gledalaca, verovatno bi se prodalo i toliko pretplatnih karata. Stvar je u tome što je zakonom uređeno da deo ulaznica mora da ide u slobodnu prodaju“, kaže Predrag Mijatović, proslavljeni fudbaler Partizana i bivši sportski direktor devetostrukog evropskog prvaka.

Ivan Ćurković, potpredsednik FSS

Mi u Fudbalskom savezu Srbije ne želimo da se pomirimo s tim da novca nema i planiramo da u naredne četiri godine uradimo dosta toga. Prioritet je izgradnja stadiona u Pazovi. Ipak, najveći poduhvat biće izgradnja nacionalnog stadiona

Jovica Jakovac, predstavnik kompanije Soliditi ril istejt

Srbiji je potreban stadion pete generacije, sličan Olimpijskom stadionu u Londonu. Idealna lokacija za nacionalni stadion bila bi Stara Pazova. Druga na listi savršenih lokacija za stadion jeste desna obala Dunava, gde se nalazi Luka Beograd

Danijel Cvjetićanin, profesor na Univerzitetu Singidunum

Zemlje sa nerazvijenom privredom ne mogu sebi da priušte velike investicije. Zanimljivo je da sport nije atraktivno polje za ulaganje, ukoliko se želi veliki profit. Uprkos tome, veliki novac vrti se u sportu

Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda

Najefikasniji model izgradnje sportske infrastrukture jesu privatno javna partnerstva. Problem je, međutim, u tome što se u Srbiji, koja je pre dve godine dobila zakon iz te oblasti, taj dokument ne primenjuje zato što još nije usvojeno stotinak podzakonskih akata

Fransoa Gzavije Denio, ambasador Francuske u Srbiji

Izgradnja četiri stadiona u Lionu, Bordou, Nici i Lilu koštaće dve milijarde evra, pri čemu će država učestvovati sa 10 odsto, odnosno sa 200.000 evra. Treba podsetiti da je koncept multifunkcionalnih stadiona dobar, jer se na taj način generišu razni prihodi.

Daglas Apostol, šef ekonomskog odeljenja Ambasade SAD u Beogradu

U prethodnih 20 godina u rekonstrukciju i održavanje stadiona uloženo je 30 milijardi dolara. Ipak, stadioni se održavaju zahvaljujući reklamama – samo jedan minut na televiziji može da košta i sedam miliona dolara – mada nije zanemarljiva ni zarada od prodaje karata