Stara savezništva, nova moć: BRIKS protiv G7

„Osnivačka legenda ambicioznih ekonomija je izbledela, države BRIKS-a trenutno doživljavaju svoj geopolitički trenutak“, objašnjava Ginter Majhold, zamenik direktora Fondacije nauka i politika (SWP), u razgovoru za DW. On kaže da ta grupa država pokušava da preuzme ulogu portparola za globalni jug kao „suparnički model za G7“.

Skraćenicu BRIK je skovao Džim O’Nijl, bivši glavni ekonomista finansijske korporacije Goldman Saks. Grupa se najpre sastojala od četiri zemlje – Brazila, Rusije, Indije i Kine. One su od početka novog milenijuma dugo imale visoke ekonomske stope rasta. Skraćenicom se htela skrenuti pažnja investitora na nove industrijske zemlje. Iz marketinške strategije nikla je međudržavna saradnja.

Prvi samit ove četiri zemlje organizovan je 2009. u ruskom Jekatarinburgu. Već sledeće godine pozvana je Južna Afrika da se priključi grupi, ona je to prihvatila.

Konkurencija Svetskoj banci

Zemlje BRIKS-a su 2014. osnovale Novu razvojnu banku (New Development Bank, NDB) sa startnim kapitalom od 50 milijardi američkih dolara kao alternativu Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu. Dodatno je stvoren mehanizam podrške likvidnosti (Contingent Reserve Arrangement, CRA), koji članicama grupe priskače u pomoć u slučaju problema sa likvidnošću.

Ove finansijske institucije nisu atraktivne samo za zemlje okupljene u BRIKS već i za ostale zemlje u razvoju koje su imale bolna iskustva sa programima prestrukturiranja i štednje koje su nametali Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. U kriznim vremenima te zemlje ne bi zavisile samo od ovih institucija. Zato je niz zemalja izrazio interes za pristupanje BRIKS-u.

Banka NDB koju je osnovao BRIKS već se otvorila za druge zemlje. U njoj od 2021. finansijski učestvuju Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Urugvaj i Bangladeš. Međutim, njihov ulog je znatno manji od osnivačkog kapitala punopravnih članica koji iznosi po deset milijardi dolara.

Kurs proširenja

Južnoafrička šefica diplomatije Naledi Pandor je potvrdila da postoji „velika zainteresovanost širom sveta“ za BRIKS. „Na mom stolu su molbe za prijem Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta,

Alžira, Argentine, Meksika i Nigerije“, rekla je ona u jednom televizijskom intervjuu.Dodala je da su članice BRIKS-a spremne da razgovaraju o proširenju grupe, ali mora da se prvo razgovara o kriterijumima prijema. Prema njenim rečima, tema će biti na dnevnom redu narednog samita koji će se održati u Južnoj Africi.

Ekonomski razvoj zemalja BRIKS-a nije više ni sličan onom osnivačkom mitu o visokim stopama rasta novih industrijskih zemalja. Od pet zemalja samo Kina beleži kontinuirani i ekspanzivni rast ekonomije.

Kina je između 2010. i 2021. utrostručila svoj bruto domaći proizvod – sa šest na 18 biliona američkih dolara. U istom period ekonomije Brazila, Južne Afrike i Rusije su stagnirale. Indiji je pošlo za rukom da skoro udvostruči BDP – sa 1,7 na 3,1 bilion dolara.

Nema sankcija Rusiji

Rat u Ukrajini je povećao distancu BRIKS-a prema Zapadu. Indija, Brazil, Južna Afrika i Kina nisu uvele sankcije Moskvi. To se pokazuje po rekordnoj trgovinskoj razmeni Indije i Rusije ili po zavisnosti Brazila od ruskog veštačkog đubriva.

„Rat u Ukrajini je doveo do diplomatske podele između Zapada i zemalja koje podržavaju Rusiju“, konstatuje Metju Bišop sa Univerziteta Šifild u svom članku za časopis Economics Observator. On dodaje da to zamagljuje dugogodišnju tesnu saradnju zapadnih finansijskih institucija i zapadnih elita sa Putinom.

Međutim Majhold ne posmatra BRIKS kao antizapadnu konstelaciju, već kao platformu za ostvarivanje nacionalnih interesa. „Južna Afrika, Indija i Brazil žele da se kreću između svetova. Žele sa distance da ostvare najbolje opcije za nacionalni razvoj“, objašnjava on.

Prema ovom stručnjaku radi se o tome da te zemlje u „borbi divova dobiju najbolje za sebe, pa kažu da nije pogrešno da se angažuju u BRIKS-u jer ne zavise od Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ako se nađu u finansijskoj krizi“.

Majhold kaže da Kina u BRIKS-u vidi platformu za svoje globalne političke ambicije, navodeći kao primer ponudu Pekinga da posreduje u ratu u Ukrajini, ali i zajedničku vojnu vežbu Rusije i Kine u Južnoj Africi. Majnhold kaže da je Zapad prepoznao promenu strategije i pokušava da preduzme nešto protiv toga. „Na Samit G7 2022. u Nemačkoj otvoreno su pozvali Južnu Afriku i Indiju da bi izbegli da u svetskoj politici dođe do suprotstavljenih viđenja G7 i BRIKS-a“.