Prodaje se Stara šećerana: Država prednost daje investitorima

Nekoliko ponuđača dalo je depozit za učešće u nadmetanju za kompleks „Stare šećerane“. Uoči licitacije ministar građevine ipak im poručuje – Šećerani namena ne može da se menja, jer je kulturno dobro, prenosi N1.

„To znači da nikada neće moći da se gradi bilo šta, ukoliko neko ko želi da kupi „Staru šećeranu“ se nada da će to moći da postigne, džabe se nada“, poručuje ministar građevinarstva Goran Vesić.

Za slučaj da ga neko od investitora nije razumeo, identičnu poruku je poslao tri dana kasnije, obilazeći tamošnje pozorište KPGT, u pratnji ministra kulture Nikole Selakovića.

„Ako žele da ulože šest miliona evra u kulturu, to je dobrodošlo i to će prvi Nikola pozdraviti. Ovaj prostor pripadaće državi, jer to je potpuno normalno i prirodno“, rekao je Vesić.

Ni „Nikola“ ni Vesić ne objasniše kako država planira da zaštiti „Šećeranu“, koja se prema prostornim planovima našla na putu proširenja „Beograda na vodi“.

Upravo ta firma je viđena kao najizvesniji vlasnik, pa Nataliji Simović iz „Zeleno-levog fronta“ reč ministara nije dovoljna.

„Na početku razvoja „Beograda na vodi“ su obećavani razni kulturni sadržaji od opere, do različitih sadržaja koji bi bili namenjeni svima. Šta smo od toga dobili? Dobili smo zapravo, relativno, samo promenadu koja u suštini se i dalje rabi za komercijalne sadržaje“, navodi Simović.

Zato bi, smatraju u organizaciji „Beograd u pokretu“, najjača garancija očuvanja „Šećerane“ bila da zemljište i objekte otkupi država.

„Nije loša opcija ni da neka privatna kompanija kupi, samo, moramo da vidimo šta je njen interes da onda ulaže veliki novac u kulturu. Ali je najvažnija i ključna stvar da ovo ostane zaštićeno kulturno dobro koje neće moći da menja namenu i da nećemo ovde imati desetospratnice koje su inače bile u planu“, smatra Nikola Radin iz organizacije „Beograd u pokretu“.

Šta je sada plan? Direktor KPGT-a Ljubiša Ristić rekao je u telefonskom razgovoru da je dobio informaciju da će država nakon licitacije da otkupi „Šećeranu“ od onog ko je izlicitira.

Na pitanje zašto Vlada prosto ne otkupi direktno kompleks, pravom preče kupovine, objašnjeno mu je da bi to bilo „pravno nasilje“, jer su zainteresovani već dali depozite za licitaciju.

Da država razmišlja da, koliko god bilo nelogično, na kraju drugome isplati milione, umesto da izdvoji i uplati procenjenu vrednost, može se zaključiti iz Vesićevog tvita, koji završava sa, sada čuvenim: „I to je tako“.